Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Maj.2011, 02:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amnesti: Problem raseljavanje Roma i neprimenjivanje zakona

LONDON -

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel konstatovala je u najnovijem izveštaju da je Srbija nastavila suđenja za ratne zločine devedesetih, ali da nije učinila veliki napredak u rasvetljavanju sudbine nestalih, a među problemima je navela i raseljavanje Roma, napade na borce za ljudska prava i nedovoljnu primenu zakona i preventivnih mehanizama koji štite prava građana.

Razmatrajući stanje ljudskih prava u svetu tokom 2010, godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Amnesti internešenel (AI) podseća da je Srbija u novembru učinila novi korak ka članstvu u EU odlukom Evropske komisije da pošalje upitnik kako bi procenila spremnost Srbije za sticanje statusa kandidata ali da je taj napredak i dalje uslovljen saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom (HT).

"Glavni tužilac HT pozvao Srbiju da preduzme aktivne mere i uhapsi Ratka Mladića i Gorana Hadžića", iznosi se u poglavlju pod nazivom "Srbija uključujući Kosovo".

Pored toga, Međunarodni sud pravde doneo je savetodavno mišljenje o Kosovu a Generalna skupština UN usvojila rezoluciju koja predviđa obnavljanje pregovora između Srbije i Kosova uz posredovanje EU, navodi AI.

Organizacija pozdravlja činjenicu da je Skupština Srbije usvojila "Rezoluciju o Srebrenici", osudivši zločine protiv muslimanskog stanovništva u julu 1995. i izvinila se porodicama, ali podseća da taj zločin nije označila kao genocid.

Veće za ratne zločine nastavilo je suđenja optuženima za zločine tokom ratova u BIH, Hrvatskoj i Kosovu, uključujući suđenje "Gnjilanskoj grupi, kao i pripadnicima paravojne formacije Šakali za ubistvo 43 albanska civila, iznosi se u izveštaju.

AI ističe da je Evropska komisija izrazila zabrinutost zbog nekažnjenosti odgovornih za torturu i druga zlostavljanja.

"Srbija nije uspostavila nacionalni preventivni mehanizam, kao što zahteva protokol konvencije UN protiv torture", iznosi ova organizacija.

AI kao jedan od ozbiljnijih problema vidi prinudno iseljavanje Roma iz njihovih improvizovanih naselja u Beogradu, uključujući naselja u Belvilu, na Čukarici i u Vojvođanskoj ulici i ocenjuje da kontejnerska naselja u koja su neki od njih premešteni ne zadovoljavaju međunarodne standarde.

U izveštaju se pominje i da su Romi i Albanci sa juga Srbije, kao i oni sa Kosova koji su nelegalno pribavili srpska dokumenta odlazili u zemlje EU tražeći azil i da su mnogi od njih vraćeni.

"Vlada je u oktobru pojačala pograničnu kontrolu posle intervencije EU," navedeno je u tekstu.

AI podseća i da je u Beogradu održana prva "Parada ponosa" od 2001. u kojoj je bilo angažovano 5.000 policajaca da zaštiti oko 1.000 učesnika parade od oko 6.500 učesnika kontrademonstracija, koji su napali policiju i sedišta političkih stranaka nanevši štetu od više od milion evra i ranivši oko 124 policajaca.

Borci za ljudska prava u Srbiji su i dalje izloženi pretnjama, napadima i govoru mržnje, ocenjuje AI uz napomenu da vlasti nisu reagovale na pretnje smrću bivšem državnom sekretaru za ljudska prava Marku Karadžiću.

Napadnut je i novinar nedeljnika Vreme Teofil Pančić ali su njegovi napadači kasnije uhapšeni, navodi se u izveštaju.

Zakon protiv nasilja u porodici i Strategija za ravnopravnost polova se ne sprovode u potpunosti, napominje AI.

Kosovo muče međuetnički sukobi i organizovani kriminal

Na Kosovu je još uvek raširena diskriminacija protiv nealbanskih manjina, međuetnički sukobi su izraženi, posebno na severu, a korupcija, organizovani kriminal i slabo pravosuđe predstavljaju razlog za zabrinutost, ocenila je organizacija za ljudska prava Amnesti Internešenel u najnovijem izveštaju.

U izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu tokom 2010, godine Amnesti internešenel (AI), koji Kosovo tretira kao deo Srbije, podseća i na izveštaj Dika Martija o trgovini organa na Kosovu.

"U decembru, izveštaj Saveta Evrope optužio je premijera Hašima Tačija i druge članove Oslobodilačke vojske Kosova za saučesništvo u otimanju, mučenju i ubistvu srpskih i albanskih civila koji su prebačeni u logore u Albaniji 1999. U jednom o tih logora, zatvorenici su, kako se tvrdi, ubijani posle čega su im vađeni organi za prodaju," naveo je AI.

AI ističe i da je Evropska komisija u novembru 2010. izrazila zabrinutost zbog korupcije i organizovanog kriminala, slabog pravosuđa i nedostatka slobode medija na Kosovu.

U izveštaju se navodi i ocena Euleksa da je domaći pravosudni sistem na Kosovu i dalje "slab i izložen političkom uticaju." Uz to, "sudije i svedoci su izloženi pretnjama, a zaštitni mehanizmi se retko primenjuju," ukazuje AI.

Amnesti podseća da je apelacionao veće Haškog tribunala naložilo delimično ponavljanje postupka protiv bivšeg komandanata OVK i premijera Kosova Ramuša Haradinaja i dvojice drugih komandanata OVK a da "zastrašivanje svedoka predstavlja ozbiljnu opasnost po integritet ovog procesa".

Po oceni AI, na Kosovu je i dalje raširena diskriminacija protiv nealbanskih manjina, a incidenti međuetničkong nasilja između Kosovskih Srba i Albanaca su naročito izraženi na severu i često podstaknuti političkim događajima.

Romi, Aškalije i Egipćani su, kako se navodi, izloženi kumulativnoj diskriminaciji, mnogi i dalje nemaju lična dokumenta, a prisutna je i diskriminacija prema ženama i gej populaciji.

AI zabrinuta što tvrdnje o trgovini organima nisu istražene

Istraživač organizacije za ljudska prava Amnesti Internešenela (AI) za Balkan Šon Džons izjavila je Tanjugu da je ova organizacija zabrinuta što tvrdnje o trgovini organima na Kosovu nisu nezavisno istražene.

"AI je veoma zabrinuta zbog niza problema na Kosovu, uključujući diskriminaciju manjina, nekažnjenost ratnih zločina, ali i zbog nedovoljne zaštite svedoka i činjenice da tvrdnje iz izveštaja (izvestioca Saveta Evrope) Dika Martija o trgovini ljudskim organima nisu nezavisno istražene", kazala je ona.

Džonsova napominje da AI zasad nema konkretan stav prema predlogu Srbije za nezavisnu istragu pod okriljem Saveta bezbednosti UN, iako se od početka zalaže za brzu i nezavisnu istragu Martijevih navoda.

"Premda smo se zalagali za brzu, nezavisnu i efikasnu istragu ovih tvrdnji, a u decembru smo podržali apel senatora Martija da se Euleksu obezbede svi neophodni resursi, uključujući efikasni program zaštite svedoka, nemamo konkretan stav prema srpskom predlogu koji tek treba da razmotri Savet bezbednosti UN", kaže ona.

Komentarišući izveštaj AI o stanju ljudskih prava na svetu, Džonsova je upozorila da protekle godine na Kosovu nije uočeno nikakvo poboljšanje situacije.

Diskriminacija manjina je veliki problem i to se odnosi na sve manjine, pa i na srpsku i na severu i u enklavama. Situacija nije bolja ni kada je reč o povratnicima, smatra Džonsova.

"Šokirana sam da srpski povratnici na Kosovo još uvek moraju da primaju humanitarnu pomoć od nevladinih i drugih organizacija koje pokušavaju da im pomognu," rekla je ona

Ona je istakla da je povratak izbeglica odgovornost vlade, premijera i ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, ali i ministarstva za povratak u kome su, kako je podsetila, Srbi zastupljeni.

"Moram da kažem da nijedna od ovih institucija ili opština nije na odgovarajući način pristupila problemu povratka," ocenila je ona.

Kada je reč o Romima, situacija je još gora, jer su zakoni koje zahteva EU uglavnom mrtvo slovo na papiru a njihovo donošenje veoma sporo, dodala je ona.

"Mi se zalažemo da zemlje EU ne vraćaju Rome na Kosovo zato što smatramo da tamo ne postoje uslovi za održivi povratak," istakla je Džonsova.

Osnovna zamerke ove organizacije za Srbiju tiču se obećanja koja je vlada dala na planu ljudskih prava ali ih nije ispunila.

Džonsova je ocenila da su srpske vlasti učinile napredak u donošenju zakona u skladu sa zahtevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ali da je problem što se ti zakoni ne sprovode.

"Na primer, 2009. donesen je zakon protiv diskriminacije ali izuzev uspostavljanja kancelarije zaštitnika građana nismo videli da je bilo koje ministarstvo nešto preduzelo da obezbedi da ono što oni rade bude u skladu sa evropskim antidiskriminacionim zakonima," rekla je ona u izjavi Tanjugu.

Prema Džonsovoj, Amnesti internešenel brine "nespremnost za suočavanje sa prošlošću", premda je, kako je dodala, poznato da tužilaštvo Srbije za ratne zločine sarađuje sa Haškim tribunalom.

"Veoma nas brine činjenica da veliki broj suđenja i tužbi za ratne zločine nisu pokrenuti, dok se veliki broj pokrenutih slučajeva sporo odvija i zaista bismo želeli da pozovemo Srbiju da učini veći napor u tom pogledu," rekla je ona.

Amnesti je takođe zabrinuta zbog situacije Roma i prinudnog iseljavanja romskih građana iz njihovih naselja u Beogradu kao i, uopšte, zbog neuspeha u sprovođenju strategije vlade za Rome iz 2009. tj. zbog neuspeha u obezbeđivanju osnovnih prava poput pristupa zdravstvu, obrazovanju, smeštaju i zaposlenju.

Ona je objasnila da AI ne smatra da su kontejnerska naselja adekvatno rešenje. "Samo 11 porodica koje su živele ispod Gazele dobilo je socijalne stanove tokom 2010. tako da smo zabrinuti da će nastaviti da žive u kontejnerima zauvek ukoliko vlada ne preduzme radikalne korake da im obezbedi smeštaj," navela je ona.

Marčinski: Dužnost Hrvatske da zaštiti manjine

Organizacija AI od vlasti u Hrvatskoj očekuje da zaštite srpsku manjinu od eventualnih negativnih reakcija posle presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, rekao je ekspert za Balkan ove organizacije Marek Marčinski.

U izjavi Tanjugu povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja Amnesti Internešenela on je upozorio da je posle pomenutih presuda došlo do jačanja nacionalističke retorike u Hrvatskoj, "što je veoma zabrinjavajuće," i istakao da je "dužnost države da zaštiti manjine."

Srpskoj manjini je nesumnjivo teško "imajući u vidu negativnu atmosferu koja u ovom trenutku preovlađuje u Hrvatskoj prema svođenju računa sa prošlošću i prema različitim manjinama, uključujući srpsku", napomenuo je Marčinski.

Pomenuta presuda veoma je značajna jer potvrđuje da su zločini počinjeni i da je postojao udruženi zločinački poduhvat, rekao je on, ističući da je za Amnesti internešenel sada glavno pitanje šta će vlada da preduzme da procesuira zločine drugih učesnika.

"Zaista je veoma uznemiravajuće da visoki državni funkcioneri daju izjave da ti zločini nisu nikada počinjeni i brine nas što uprkos presudi još uvek postoji to negiranje zločina. To mora da prestane," naglasio je Marčinski.

Po njegovom mišljenju, hrvatske vlasti treba da uzmu ovu presudu kao nešto što će ih motivisati da istraže i procesuiraju sve preostale slučajeve .

"U tom smislu se nadamo da će ova presuda doneti pravdu Srbima koji još žive u Hrvatskoj ili koji su u inostranstvu, u Srbiji ili BiH, tako da dugoročni efekti treba da budu pozitivni," napomenuo je on.

Kada je reč o položaju srpske manjine u Hrvatskoj, dodaje Marčinski, AI posebno skreće pažnju na problem stanarskih prava i arbitrarnih sudskih procesa za ratne zločine.

"Jedan od problema je i sporost u vraćanju stanarskih prava što utiče na mogućnost njihovog povratka, a drugi je etnička pristrasnost protiv Srba iz Hrvatske u istraživanju i procesuiranju ratnih zločina," naveo je on.

Prema njegovim rečima, mnogi se plaše da se vrate u Hrvatsku jer strahuju da bi mogli biti žrtve nekog arbitrarnog procesa, preliminarne istrage ili tužbe koju je otvorio državni tužilac.

"Postoje mnogi slučajevi da su Srbi iz Hrvatske optuženi i osuđeni u odsustvu što mnoge sprečava da se vrate," dodao je Marčinski.

U izveštaju se između ostalog navodi da se hrvatski predsednik izvinio žrtvama ratova u Hrvatskoj i njihovim porodicama, ali da uprkos tome ne postoji politička volja da se reformiše sudski sistem i reši problem nekažnjenosti, sa jedne, i "etničke pristrasnosti u tužbama" za ratne zločine, s druge strane. Tvrdnje o komandnoj odgovornosti za ratne zločine nekolicine istaknutih političkih i vojnih lidera su još uvek neistražene, ukazuje Amnesti internešenel.

U izveštaju od 400 stranica koji je u Londonu predstavio generalni sekretar AI Salil Šeti dat je pregled stanja ljudskih prava u 157 zemalja, uključujući slučajeve ograničenja slobode govora u najmanje 89 zemalja, torture i zlostavljanja u najmanje 98 zemalja i nefer suđenja u 54 zemlje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

EMportal: AI upozorava na položaj “izbrisanih” i Roma u Sloveniji

VOA: Kritike zemljama Zapadnog Balkana

S media: AI: Hrvatska ne kažnjava ratne zločince