Izvor: S media, 13.Maj.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amnesti internešenel o Srbiji
Nesaradnja sa Haškim tribunalom i nedovoljan napredak u rasvetljavanju sudbine nestalih, problemi su na koje organizacija za zaštitu ljudski prava Amnesti internešenel ukazuje i u svom najnovijem izveštaju o Srbiji, uz položaj manjina i ljudska prava.
Autorka izveštaja Šon Džouns izjavila je Radio Slobodna Evropa da bi vlasti u otkrivanju sudbine nestalih morale da učine mnogo više.
"Kada je reč o Srbiji, po nama, postoje dva problema. Prvi je taj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << što vlasti nisu sprovele efikasnu istragu u vezi sa navodima da su policija i paramilitarne snage odgovorne za nestanak Albanaca", rekla je Džouns.
Drugo, dodala je ona, izuzetno je mali broj istraženih slučajeva masovnih grobnica.
Znamo da je istražena lokacija u Batajnici i neke druge lokacije, navela je Džouns, ali je ukazala i da nikada nije sprovedena temeljna istraga o okolnostima pod kojima su se tela Albanaca našla u Srbiji, odnosno načina na koji su transportovana, te kako su zakopana na policijskom poligonu, i drugim lokacijama u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Cvetković: Pad BDP u 2009. od 3,5 odsto
Dežer: Srbija jedva izbegla bankrot
Tadić obećao Bramercu Mladića i Hadžića! (VIDEO)
"Znamo da je general Đorđević rukovodio ovim operacijama, ali je potrebno da saznamo i ko su ostali koji bi takođe trebalo da odgovaraju za to", izjavila je Džouns.
Amnesti internešenal je kritikovao Srbiju i zbog položaja manjina, pre svega Roma, ove godine, zbog njihovog prinudnog iseljavanja, ocenjujući da kontejnerska naselja u koja su neki od Roma premešteni ne zadovoljavaju osnovne standarde.
U izveštaju se konstatuje da su u Srbiji na udaru borci za prava Roma i drugih manjinskih grupa u Srbiji.
Navodi se da su oranizacije i pojedinci koji se bave ljudskim pravima i dalje izloženi pretnjama, napadima i govoru mržnje.
Među slučajevima koji se pominju je napad na novinara Teofila Pančića, pretnje smrću bivšem državnom sekretaru za ljudska prava Marku Karadžiću, ali i neredi tokom Parade ponosa u Beogradu.
(FoNet)
