Izvor: Večernje novosti, 25.Sep.2018, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika cepa kalendare EU
Sve manje šansi da se ispuni plan Brisela i sporazum Beograda i Prištine okonča pre početka 2019. Srbija ne pristaje na diktirano rešenje. Tabu tema više nije ni razgovor o razgraničenju SVE intenzivnija asistencija američkih zvaničnika i diplomata u dijalogu Beograda i Prištine proteklih meseci mogla bi da dovede do toga da se rokovi u kojima se očekuje postizanje rešenja - rastegnu. Prvobitna zamisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Evropske unije, s početka ove godine, bila je da tačka na razgovore treba da se stavi najdalje do kraja 2018, ali reči američkog ambasadora u Beogradu Kajla Skota, da pregovore ne bi bilo mudro oročavati, sugerišu na to da će se vremenske barijere ukloniti. PROČITAJTE JOŠ: Vučić: Bojazan od sukoba velikih sila u našem delu Evrope, treba da čuvamo mir Radna verzija Strategije za proširenje EU, usvojene u februaru, podsetimo, diktirala je rok - kraj 2018, ali je u ovaj dokument na kraju ušla formulacija da dogovor o normalizaciji treba hitno postići. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže, za "Novosti", da je ne iznenađuje stav da ne treba vremenski ograničavati razgovore i da je očigledno da su se neke stvari promenile od kada su se SAD ozbiljnije zainteresovale za dijalog:NEĆE UNEDOGLED IAKO nije za oročavanje dijaloga, za Vašington je ipak poželjno da se kosovsko pitanje reši što pre. SAD će u narednom periodu ubrzati diplomatske aktivnosti da bi se došlo do kompromisa, jer nisu za to da dijalog traje unedogled - smatra Dragan Đukanović, profesor FPN. - Prvo, korekcija granica, odnosno razgraničenje, više nije tabu tema, a sada su i rokovi postali fleksibilni. EU, na drugoj strani, ima svoju dinamiku. Tamo su u maju izbori za Evropski parlament, posle čega se bira Evropska komisija, a posrednici iz Brisela želeli bi da završe dijalog do kraja svog mandata. Ali poenta dijaloga nije da neko bude uspešan u svom mandatu, već da se postigne održiv sporazum koji će prihvatiti obe strane i kome će međunarodna zajednica biti garant. Manadat predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, podsetimo, traje do 31. oktobra, a 1. novembra dužnost preuzima novi sastav evropske vlade. Prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, Amerika šalje poruke o labavim rokovima, jer je postala svesna toga da u periodu koji je bio zamišljen kao okvir dijaloga, Srbija neće pristati na ono što su želeli: da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i omogući mu ulazak u UN. - Otuda ovo reteriranje oko rokova i spremnost da se Srbiji učine manji ustupci. To je njihov mamac kojim žele da Beograd izađe iz okvira Rezolucije 1244, čime bi se smanjilo i polje uticaja Rusije i Kine na Srbiju - smatra Gajić. PROČITAJTE JOŠ: Ambasador SAD o dijalogu: Nećemo prihvatiti bilo kakvo rešenje koje eventualno bude postignuto Govoreći o perspektivi pregovora, predsednik Aleksandar Vučić je sredinom avgusta konstatovao da je očigledno da će oni da traju mnogo duže nego što su neki planirali, uz poruku: "Zaboravite na to da će za dva-tri meseca biti završeno."
Nastavak na Večernje novosti...
