Izvor: B92, 14.Jan.2013, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki sumnjivi "oblaci"
Jedna upravo objavljena studija Evropske unije upozorava građane od posledica "Cloud Computinga". Pod maskom borbe protiv terorizma, američke vlasti analiziraju i podatke evropskih građana.
Moderni korisnici interneta obožavaju slobodu: sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme imaju pristup ličnim ili poslovnim podacima. To im tehnički omogućava "Cloud Computing".
"Oblak" je neka vrsta centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << memorije na internetu. Podaci koji inače završavaju na računaru, putem „oblaka“ su dostupni preko intenreta. Gde se oni tačno nalaze, tj u kojoj se zemlji nalazi server, o tome korisnici interneta ne razmišljaju puno. Ali to bi uskoro moglo da se promeni, istražuje "Dojče vele".
Podaci u "oblaku"
Razlog je jedna studija koju je naručio Evropski parlament. Stručnjaci Centra za studije sukoba i Evropskog centra za poltičke studije zajedno su predstavili rezultate istraživanja: cloud-podaci evropskih građana na američkim serverima nisu sigurni od očiju trećih osoba. Konkretno to znači: pod maskom borbe protiv terora, američke vlasti "vršljaju" i po evropskim podacima, i to sasvim legalno, to im dozvoljavaju američki zakoni.
"Studijom ne želimo da širimo paniku", kaže Tomas Albreht, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu. "Činjenica je da američki Zakon o zaštiti podataka važi samo za građane SAD", dodaje on. Osim toga, postoje posebni zakoni kojima je dozvoljeno špijuniranje građana koji nemaju američko državljanstvo. A to se očigledno često događa: američke vlasti ciljano istražuju osetljve podatke koji su vlasništvo firmi kao što su Majkrosoft, Amazon, Tviter i Fejsbuk.
Detaljna analiza podataka omogućena je setom zakona poznatih pod imenom "Patriot Act" usvojenim posle 11. septembra 2001. i novom verzijom tog seta zakona ("Foreign Intelligence Surveillance Amendment Act" FISAA) kojom su američki političari velikodušno proširili ovlašćenja i polje delovanja.
Tilo Vajhert, nemački stručnjak za zaštitu podataka, još pre dve godine se pozabavio ovim razvojem. Ovih dana ga često citiraju u nemačkim medijima. Vajhert se bori za to da Fejsbuk ponovno dozvoli korišćenje sinonima kao korisčkog imena. U analizi sigurnosti podataka kod američkih firmi, on zaključuje: "Duga ruka američkih zakona seže i do Evrope." Vajhert tvrdi da američke bezbednosne službe ponekad "ucenjuju" firme poput Majkrosofta, tako državnim službama na raspolaganje moraju da stave i one podatke koji se nalaze na evropskim serverima.
A ti podaci mogli bi npr. odigrati važnu ulogu u industrijskoj špijunaži. „Na meti američkih istražitelja mogli bi se naći i građani. Podaci bi mogli biti odlučujući i prilikom dodele američkih viza. Ali to nije sve. Uopšte se ne može ni predvideti šta se sve može dogoditi sa ličnim podacima," zaključuje Vajhert.
I Evropske tajne službe profitiraju
U Evropskom parlamentu takve opomene shvataju ozbiljno. Trenutno poslanici rade na novoj verziji Odredbe o zaštiti podataka Evropske unije. Poslanik Zelenih Tomas Albreht zalaže se za to da preduzeća smeju da prosleđuju podatke o evropskim građanima samo ukoliko je to pravno regulisano. I skeptičan je hoće li do toga ikada doći. I u Evropi ima puno onih koji profitiraju od američkog nadzora:
"Evropske tajne službe i policija su naravno srećni kad im Amerikanci daju podatke o evropskim građanima. Po važećem evropskom pravu, oni sami te podatke nikada ne bi smeli da nabave."
Nova odredba bi trebalo da bude usvojena najranije 2014. Ukoliko korisnici interneta i ubuduće žele da čuvaju svoje podatke u „oblaku". onda bi bilo bolje da se odluče za nekog evropskog ponuđača Cloud Computinga, savetuje Tomas Albreht.
