Izvor: B92, 25.Sep.2013, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AI: Rešiti problem homofobije u EU
Beograd -- EU ne uspeva da reši problem zločina iz mržnje motivisanih homofobijom i da zaštiti sve građane od diskriminacije, upozoravaju iz Amnesti internešenela.
U toj svetskoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava ističu da je ključno da policija i sudstvo obelodane da iza zločina iz mržnje stoji motiv homofobije ili transfobije, preneo je danas Euraktiv Srbija.
Prema nedavnom istraživanju sprovedenom širom Evropske unije, 80 odsto žrtava nasilja izazvanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << homofobijom i transfobijom ne prijavi nasilje policiji, najčešće zbog straha od institucionalizovane homofobije i transfobije.
U ostalim slučajevima homoseksualci ne prijavljuju da su napadnuti, jer skrivaju svoj homoseksualizam u javnosti i strahuju da bi se tako otkrili pred porodicom i prijateljima.
AI ističe da mnoge zemlje EU u zakonodavstvu još ne prepoznaju kriminal zasnovan na pretpostavljenom seksualnom opredeljenju ili rodnom identitetu kao zločin iz mržnje.
"To je neprihvatljivo jer su seksualna orijentacija i rodni identitet zaštićeni od diskriminacije međunarodnim pravom koje štiti ljudska prava", kaže ekspert AI za diskriminaciju u Evropi i centralnoj Aziji Marko Perolini.
Izveštaj "Zbog toga ko sam: Homofobija, transfobija i zločin iz mrženje u Evropi" ukazuje na to da u zakonodavstvu brojnih evropskih zemalja seksualna opredeljenost i rodni identitet nisu eksplicitno uključeni kao motiv za zločin iz mržnje.
Izveštaj AI takođe pokazuje da važeći standardi EU, kada je reč o zločinu iz mržnje, nisu adekvatni za borbu protiv nasilja izazvanog homofobijom i transfobijom.
Iz Amnestija ističu da je ključno da, kada se istražuju i gone kriminalne radnje na bazi realne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve, policija i sudstvo urade sve što mogu da obelodane motive koji stoje iza zločina.
Zakonske odredbe o zločinu iz mržnje nekih evropskih zemalja, poput Bugarske, Češke, Nemačke, Italije i Letonije, nisu sveobuhvatne i ne regulišu napad na ljude zbog njihove stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
U drugim zemljama, uključujući Hrvatsku i Grčku, zakoni koji regulišu transfobični ili homofobični zločin iz mržnje ne primenjuju se kako treba i ponekad policija ne registruje motiv homofobije ili transfobije ili se taj motiv ne istražuje temeljno.
"EU neće moći da ispuni obaveze u borbi s diskriminacijom ako se ne donesu odgovarajuće mere protiv svih vidova mržnjom motivisanog nasilja. Postojeći dvostruki standardi prenose ideju da neki oblici nasilja zaslužuju manju pažnju i slabiju zaštitu nego drugi. To je neprihvatljivo za Evropsku uniju, koja se ponosi promovisanjem jednakosti i inkluzije", zaključio je Perolini.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
