Izvor: Vesti-online.com, 02.Jul.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A gde će Bosna
Dan ulaska Hrvatske u Evropsku uniju bio je prilika da televizije u toj zemlji pripreme prigodan program. Državna zagrebačka, kako i dolikuje javnom servisu, ređala je sve same ozbiljne sagovornike, profesore, intelektualce, analitičare, premijere, predsednike.
Žarko Marković
Ukazao se i Ivica Dačić, silni prilozi odrađeni su sa graničnih prelaza, danas nepostojećih sa Slovenijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i onih sa pojačanom kontrolom prema BiH.
Komercijalne televizije posegle su za, sasvim očekivano, tabloidizacijom cele priče, pa su jurili gledanost, razgovarajući sa estradnim zvezdama i običnim građanima.
U obilju prilično zanimljivog sadržaja, posebnu pažnju privukao mi je prilog iz Danske o unapređenju kvaliteta rada tvornica za reciklažu u Kopenhagenu u kojem je otkriveno koliko ta država ulaže u tu vrstu biznisa, ekologiju, zaštitu ozonskog omotača i okoline uopšte.
"Znaš kada ćemo mi (BiH) ući u EU?", upita me prijatelj operisan od politike i evroatlantskih integracija i odmah odgovori: "Kad uđe i Amerika."
I zaista, neumesno je upoređivati Hrvatsku koja je, eto, od juče navodno u Evropi sa zemljom poput Danske. Hrvatsku, koja je dužna svima, u kojoj se plate smanjuju, u kojoj se rovari po kontejnerima, krišom puši u zatvorenom i gde pevaju srpske pevaljke.
A šta onda reći za Bosnu? Namerno Bosnu jer Hercegovina kao i da je ušla u EU. Možda ne teritorijalno, ali najveći deo Hercegovaca danas ima hrvatski pasoš i automatski je postao građanin EU.
"Zamisli naše vlasti kojima je najveći problem izgradnja tvornica za reciklažu", upita me ponovo onaj prijatelj, i opet sam za sebe odgovori: "Neka nama naših Sejdića i Fincija i JMBG demonstracija. Kakva reciklaža, kakvi bakrači."
Deo programa iz Zagreba prenosila su i dva javna servisa iz Sarajeva. Da li zbog toga što deo državljana BIH ulazi u EU, ili što poliitka koja stoji iza BHT-a i FTV-a hoće da se prikaže kao evropejska, nije do kraja razjašnjeno. A bolje da nisu prenosili. I da su hrvatski kanali bili zamračeni u BiH, kao što bivaju za vreme sportskih prenosa. Ovako su samo ubili u pojam sve one koji misle da smo mi zaista nekakva Evropa i da tamo pripadamo i da tamo treba da težimo.
Dolazak granica Evropske unije na granice BiH najveći je udarac koji je ova zemlja mogla da pretrpi iz Brisela. Jer, spoznaja da se mi bavimo stvarima poput dozvole Romima da se kandiduju u Predsedništvo i usvajanjem zakona kojim se dobija matični broj, dok Danska i Švedska pokušavaju da smanje količinu ugljen-dioksida na nebu iznad svoje teritorije, deluje nemoguće.
Jer, kako bi izgledalo da, recimo, Milorad Dodik, umesto da tvrdi da je Sarajevo za njega inostranstvo, ubeđuje građane da je izgradnja solarnih elektrana stvar od nacionalnog interesa? Kakva bi tek groteska bila da Emir Suljagić, umesto da Srbe naziva fašistima, osnuje nevladinu organizaciju čiji bi glavni cilj bila izgradnja vetrenjača?
Nezamislivo. Kao što ni evri neće padati s neba u Hrvatskoj. Ali, taj veštački optimizam u Zagrebu održavaće se neko vreme, baš kao i dečje radovanje tamošnjih zvaničnika da su oni sada postali gazde u regiji i da sada mogu ubeđivati komšije iz BiH kako su napredni. Istim putem mogli bi da krenu i političari u Srbiji, hvaleći se svojim imaginarnim datumom.
"Slaba im vajda!" - reći će onaj isti moj prijatelj. "Hrvatska u EU, Srbija dobila datum, a gde će Bosna? Pa na Svetsko prvenstvo u Brazil, nema kud drugo!" - slavodobitno će izvući zaključak iz cele priče, po onom principu hleba i igara, sa sitnom razlikom što je, u konkretnom slučaju, nešto manje hleba, a više igara.
Nastavak na Vesti-online.com...
