Izvor: B92, 10.Apr.2019, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

10 predloga u cilju veće slobode medija u EU

Pariz -- Uvođenje institucije evropskog komesara za slobodu, nezavisnost i raznolikost informacija jedan je od predloga međunarodne organizacije Reporteri bez granica.

Naime, ukupno 10 predloga i oni su namenjeni budućem sazivu Evropskog parlamenta, sa ciljem da sloboda medija, koja je, kako ističu, u padu širom Evropske unije, bude prioritet u narednom petogodišnjem mandatu Parlamenta.

Vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je da se usvoji politika koja se fokusira na pravo građana na pouzdane informacije i vesti, kao i da se novinari zaštite, kažu u RSF.

U saopštenju organizacije se ukazuje da su napadi na novinare učestaliji u Poljskoj i Madjarskoj, novinari ubijeni u Malti i Slovačkoj, vlade i kosrporacije prete uređivačkoj nezavisnost, dok se širenje lažnih vesti naširoko koristi za ometanje izbora.

Predstojeći evropski izbori predstavljaju priliku da se sloboda štampe, nezavisnost i raznolikost vesti i informacija načini kamenom temeljcem Evropske unije, smatraju u RSF.

Zato, pored ostalog, predlažu uvođenje evropskog komesara za slobodu, nezavisnost i raznolikost vesti i informacija, koji bi imao pravnu moć da štiti osnovna prava novinara, reguliše digitalno tržište i internet platforme, kao i da pruža zaštitu od manipulacije vestima i informacijama tokom izbornih kampanja.

Predlaže se i sistem ranog upozoravanja za kršenje slobode štampe, koji bi bio dostupan nevladinim organizacjama.

RSF objašnjava da bi trebalo uspostaviti tzv. "hitnu tačku kontakta" za nevladine organizacije koje primete kršenje osnovnih prava na prostoru EU, a da bi komesar bio zadužen za rešavanja slučajeva uz sadejstvo vlasti zemalja u kojima se prekršaj desio. Ovakav sistem odnosio bi se i na situacije kada je ugrožena bezbednost novinara ili njegove porodice, navodi se u saopštenju.

Na taj način, ocenjuje organizacija, postojao bi mehanizam zaštite slobode izveštavanja.

RSF navodi da bi trebalo uvesti sankcije protiv "predatora" na slobodu štampe, a kao primer navodi Zakon Magnitskog, koji je na snazi u SAD od 2012. godine i predviđa ukidanje vize ili zamrzavanje računa pojedincima ili kolektivima optuženim za kršenje ljudskih prava.

Organizacija traži od EU da usvoji sličan zakon koji bi omogućio kažnjavanje svih koji krše ljudska prava, bilo gde u svetu.

Kao četvrti predlog, RSF ističe da bi trebalo uvesti snažnu politiku konkurencije, koja bi regulisala internet platforme koje imaju monopol, a koji predstavlja opasnost po integritet vesti i informacija. Komesar bi bio odgovoran da politiku konkurencije iskoristi kao alatku za zaštitu osnovnih elemenata slobode štampe.

Organizacija traži i nove garante u globalnoj sferi komunikacija i informacija, a ističe da je javna sfera pod rizikom od tzv. "trolova" koji korišćenjem algoritama ubrzavaju širenje lažnih vesti putem interneta.

Zbog toga je, navodi RSF, došlo do brojnih pravnih i političkih pitanja, te je organizacija 2018. godine predložila inicijativu pod imenom Informacija i demokratija. Inicijativu je podržalo 12 zemalja, a RSF poziva na formiranje Partnerstva za infromacije i demokratiju i dodaje da bi EU trebalo da učestvuje u tom procesu. Kao način borbe protiv lažnih vesti RSF predlaže "jačajne pouzdanosti informacija u najširem smislu".

Insistiraju da EU iskoristi Inicijativu za poverenje u novinarstvu, koja je dizajnirana da promoviše novinarstvo kroz stvaranje opširnih standarda koji bi napravili razliku u odnosu na masovne vesti i informacije.

RSF ističe da bi evropske zakone trebalo izmeniti kako bi pružili bolju zaštitu slobode mišljenja i izražavanja, stoga predlažu prihvatanje novih principa. Uzimajući u obzir, kako navodi RSF, mnoge slučajeve u kojima su pravne procedure korišćene za zastrašivanje novinara, organizacija poziva budući Evropski parlament i Evropsku komisiju da spreče zloupotrebu pravnih sredstava protiv novinara.

Po uzoru na godišnje obraćanje predsednika SAD Kongresu - Govor o stanju nacije - RSF predlaže periodična izlaganja o slobodi štampe unutar država članica EU pred Parlamentom.

Organizacija predlaže da bi izlaganje moglo da se predstavi u formi izveštaja, na kome bi radili nezavisni stručnjaci, kako bi se izbegao uticaj političkih grupa u EP. Cilj bi bio da se istaknu predlozi pojedinačnim državama, a da bi najteži prekršaji, uključujući i ubistva novinara, bila podložna javnim saslušanjima na kojima bi se pojavili šefovi država u pitanju ili predsednici vlada.

Takve prekršaje, navodi RSF, trebalo bi kazniti, a u najtežim prekršajima trebalo bi ukinuti donacije EU državama članicama.

RSF smatra da sloboda štampe nije dovoljno zaštićena u okviru dva primarna dogovora o EU (Dogovor o Evropskoj uniji iz 2007. i Dogovor o funkcionisanju Evropske unije, takodje iz 2007. godine). Organizacija ističe da bi o tome trebalo da se razgovara na nivou čitave Evrope.

Pored toga, RSF traži jaču ulogu Evropskog suda pravde, kao i evropskog ombudsmana.

Nastavak na B92...