Izvor: Politika, 17.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Euleks na mrtvoj tački
Sve manje šanse da Unmik do 15. juna evropskoj misiji preda ovlašćenja, u Briselu očekuju da sve bude odloženo za mesec, dva ili tri, treba im pomoć Srbije i Rusije
Ljubljana, 16. maja – Izjava vođe misije EU na Kosovu Iva de Kermabona za AFP da je „evropska misija na Kosovu na mrtvoj tački” i da ni posle 15. juna neće napredovati zbog „blokade Moskve i Beograda”, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je Euleks na čekanju dok ne stigne odluka UN, primljena je sa priličnom dozom nezadovoljstva u Ljubljani. Slovenački zvaničnici upozoravaju da je sve više nagoveštaja da će Brisel morati da revidira plan za raspoređivanje svojih trupa na Kosovu.
Ljubljansko „Delo” pod naslovom „Misija Euleks na Kosovu zaustavljena” upozorava da je na Kosovu sada „svega 220 pripadnika misije Euleks od planiranih 1900 administratora i policajaca koji bi trebalo da pomognu uspostavljanje institucija i uvežbaju represivne strukture” posle jednostranog proglašenja nezavisnosti. Prema dosadašnjim izjavama lidera EU, Euleks bi morao da deluje na celoj teritoriji Kosova, ali članovi misije još nisu ušli u većinske srpske opštine, što je jedan od razloga za izmenu planova Unije. „Delo” uz Kermabonove reči podseća da je prema „prvobitnim nacrtima sadašnja misija UN na Kosovu (Unmik) trebalo da preda nadzor u pokrajini Euleksu do 15. juna”, mada ne pominje na osnovu koje odluke bi trebalo da dođe do „primopredaje” od strane Unmika, ali nagoveštava da će se to desiti „čim se za to odluči generalni sekretar UN Ban Ki Mun”. Svetske agencije javljaju, međutim, da se mnoge zemlje na čelu sa Rusijom i Srbijom protive tom planu. „Sasvim je moguće da ni posle 15. juna nećemo napredovati ako ne uspostavimo jasan politički okvir”, jada se vođa Euleksa De Kermabon, koji ipak veruje da će ispuniti zadate ciljeve misije, iako bi vremenski sve moglo da bude odloženo za „mesec, dva ili tri”.
Savet EU je tri meseca uoči proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine dao zeleno svetlo za raspoređivanje misije na Kosovu, što je najambicioznije zamišljena civilna misija u istoriji Unije, iako ni tada, ni kasnije, EU nije usvojila nikakvu odluku o priznanju Kosova, već je taj posao prepustila državama članicama EU. Zbog oštrog suprotstavljanja Srbije i Rusije nezavisnosti Kosova, slovenačka diplomatija na čelu EU pritiskala je generalnog sekretara UN da bar posredno odobri evropsku misiju bar nekim svojim pismom, kojim bi odobrio „evropsko posredovanje”. O tome da očekuju takav čin Ban Ki Muna najviši zvaničnici Stejt departmenta zaduženi za Balkan obavestili su slovenačke diplomate još decembra lane, što je „Politika” objavila obelodanivši sadržaj tzv. vašingtonskih beleški, 25. januara. Plan nije krenuo kako je zamišljeno, priznao je AFP-u jedan evropski diplomata, jer „svaki put kada generalni sekretar Ban Ki Mun napravi gest u smislu otvaranja (prema EU), Rusi se pojave da to spreče”.
Da su „Kosovari i dalje isključeni iz diskusije između UN i EU o tome kako da se produži mandat Unmik na Kosovu”, piše danas i prištinska „Zeri”. Dnevnik podseća da je kosovsko rukovodstvo podržalo Ahtisarijev plan prema kome bi Unmik napustio Kosovo posle četvoromesečnog prelaznog perioda. „Taj scenario više nije u planu i ulažu se napori da bi se nekako našla mogućnost da Unmik ostane na Kosovu i posle 15. juna. Nema informacija da su i kosovski lideri uključeni u razgovore, koji će imati jak uticaj na razvoj događaja na Kosovu posle 15. juna”, konstatuje „Zeri”. Zato je sve izvesnije da će misija UN na Kosovu ostati i posle 15. juna, što otvara niz nerešenih pitanja – da li EU može da preuzme zgrade, vozila, kompjutere" od UN kao što je prvobitno, u planovima koje je bez saglasnosti UN pravila evropska administracija, odnosno da li Euleks može „sam da se opremi” putem dugih i skupih procedura. Prema izjavama nekih evropskih zvaničnika, deo država EU nadao se da će pobeda partije predsednika Borisa Tadića na parlamentarnim izborima u Srbiji „dozvoliti da otpočne traganje za rešenjem” pomoću kojeg bi misija Euleks mogla da počne s radom; jer ako Srbija prihvati saradnju sa misijom EU „i Rusi bi morali malo da popuste”, ocenjuje evropski funkcioner koji želi da ostane neimenovan.
Ako je suditi prema današnjoj De Kermabonovoj izjavi, na takvo popuštanje sad čeka i EU stavivši privremeno Euleks „na led”, naročito posle najnovije diplomatske inicijative ruskog šefa diplomatije Lavrova, koji je u četvrtak najavio da Rusija zajedno sa Kinom i Indijom poziva na ponovni početak pregovora između predstavnika Beograda i Prištine.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 17/05/2008.]
Pogledaj vesti o: Eulex
