Izvor: Press, 16.Sep.2010, 00:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oproštaj od čika Radeta
Veliki glumac Rade Marković sahranjen na Novom groblju uz prisustvo državnog vrha i velikog broja prijatelja i kolega
Na Novom groblju u Beogradu juče je sahranjen doajen srpske glume i jedna od najotmenijih ličnosti našeg glumišta - Radomir Rade Marković. Od Radeta Markovića oprostilo se na desetine glumaca i drugih kolega iz umetničkog sveta, a poslednji pozdrav glumcu uputili su i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i predsednik Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Boris Tadić. Glumac je sahranjen po pravoslavnim običajima uz pojanje crkvenog hora. Ministar kulture Nebojša Bradić oprostio se od Markovića govorom u kome je ukazao na njegovo grandiozno umetničko delo.
Tri stotine velikih uloga
- Rade je ostvario više od sto filmskih uloga, preko dvesta rola u pozorištu, na radiju i u filmskim novostima. Svoje darove je nesebično davao generacijama studenata, koji su imali prilike da uče od njega, ali i brojnim kolegama koji su išli onim putem kojim se ređe i teže ide. Veliki opus, ali ono što jeste bio ja mogu da nekako stavim u dve reči - nosilac vatre.
Nosio je plamen umetnosti, magiju pozorišta svuda gde je bio. Od početaka, pionirskih doba na filmu i pozorištima kada je osnivao „Beogradsko dramsko pozorište" i „Atelje 212". Tom nosiocu plamena pozorišne umetnosti, glume, srpska kultura danas odaje počast. Slava mu - zaključio je Bradić.
Petar Kralj, kolega i veliki prijatelj Radeta Markovića, na njegovom grobu kazivao je besmrtne stihove Laze Kostića, iz pesme „Među javom i med snom": „Srce moje samohrano / ko te dozva u moj dom? / Neumorna pletisanko / što pletivo pleteš tanko / među javom i med snom". Ceremoniju su bez reči i sa ponekom suzom pratili mnogobrojni glumci kojima je čika Rade bio prijatelj, učitelj i umetnički uzor. Na Novo groblje došli su Đurđija Cvetić, Jagoš Marković, Voja Brajović, Milena Dravić, Dragan Vujić Vujke, Srđan Timarov i mnogi drugi.
Svedok dvadesetog veka
Oproštajem od Radeta Markovića srpska umetnost izgubila je jednog od velikih umetničkih svedoka XX veka, a sam umetnik smatrao je da je vek koji je za nama - velika glumačka inspiracija:
- Dvadeseti vek je, ćini mi se, najdramatičniji i po svojim špicevima, najneuravnoteženiji vek koji je čovekov razvitak doveo do apsurda, do mogućnosti da čovek samoga sebe uništi. Vek haosa, krajnjih protivrečnosti i u pozitivnom i u rušilačkom smislu. Da prste liže čovek koji se bavi dramom, koji traži materijal u sebi za izražavanje vremena u kome živi. Ovo je jedan fini pakao, pakao pun dramatike i obrta, pun zbivanja - govorio je glumac, koji je, na mnogo načina, uveo srpsko glumište u XXI vek, predavši mu nasleđe svoje epohe.
