Izvor: Poznati.info, 01.Feb.2013, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Petrović: “Volim da volim”
Ivan Petrović, talentovani takmičar druge sezone “Prvog glasa Srbije” otkriva svoje viđenje srpske muzičke scene, ali i na koji način je je pevanjem spasavao školske drugove, čemu ga je naučio izlazak iz anonimnosti i kako planira sledeće korake u karijeri.
Kada i kako si “sklopio pakt” sa muzikom?
Roditelji mi stalno prepričavaju da sam kao mali više pevao nego pričao. Od dečijih pesmica, reklama, do muzike sa TV-a ili radija – ja >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << sam “urlao” po ceo dan. Verujem da im nije bilo lako, mora da su baš uvideli talenat. To se nastavilo kroz osnovnu školu, potom gimnaziju, gde sam uvek bio taj koji je “vadio” celo odeljenje kada je trebalo usmeno da se odgovara, pa sam predlagao profesorima da im ispunjavam muzičke želje umesto da nas ispituju. Sa 17 godina sam upisao solo-pevanje, na nagovor tadašnje profesorke muzičkog, koja je ujedno bila i operska pevačica (posle jednog nastupa sa horom). Tu je sve počelo. Kasnije sam upisao Akademiju, i to je u potpunosti odredilo moj život.
Ivan pre i posle “Prvog glasa Srbije”. Šta se promenilo?
Ja sam i dalje Ivan od pre četiri meseca, od pre “Prvog Glasa”, s tim što se stvarnost oko mene “malo” promenila. Dosta ljudi me prepoznaje, drugačije gledaju i “tu tamo neku” muziku koju ja volim i pevam. Imam više ponuda i više prilika da uradim nešto dobro i kvalitetno u svom životu. Na meni je da li ću ovaj momenat dobro i pametno iskoristiti, a muzika je svakako ono čime bih voleo da se bavim u budućnosti. Takođe se promenilo to što nisam više “opušten” na društvenim mrežama kao ranije. Iskustvo me je naučilo da moram da pazim šta objavljujem na Twitteru. “Nervira” me što ne mogu da napišem baš sve ono što mi padne na pamet (uglavnom nebuloze, mada sam imao i duhovitih momenata), bez straha da se ne protumači pogrešno ili nadmeno. Taj “luksuz” ću sebi dozvoliti kada budem imao nešto što se zove karijera.
Tvoja najdraža operska predstava.
Volim Pučinija. Ako moram da se odlučim za jednu – neka to bude Toska.
Imaš li pevačkog uzora?
Svakako. Ljudi poput Fredija Merkjurija, Pavarotija, Bočelija, Zdravka Čolića, Lare Fabijan, Tošeta Proeskog, za mene su pevački vanzemaljci!
Osim što devojke zavodiš Bočelijevim “Karuzom” kog “keca u rukavu” još kriješ?
Uhh… ako sada otkrijem svoje dobro uigrane metode, devojkama više neće predstavljati iznenađenje, a ja ću morati da razrađujem nove taktike. Recimo da je dobra italijanska pasta koju spremim, uz neko vrhunsko vino, ono čime uvek pokušam da impresioniram. Još ako operem sudove posle toga… (Smeh)
Da li te ljubav inspiriše i na koji način?
Ljubav mi je večita inspiracija. Iz ljubavi su nastala najveća dela na ovoj planeti. Zbog ljubavi su se desile mnoge velike stvari. Iz ljubavi se rađaju deca, mi nastavljamo da živimo kroz njih. Ljubav je čudo, pokreće sve u nama. Neiscrpni izvor energije. Bez ljubavi ne bi bilo muzike, ni snova, ne bi bilo sećanja. Pokretač ogromne snage, lavine ostvarenja. Volim da volim.
Opiši nam svoje viđenje džentlmena u pet reči.
Stav, šarm, maniri, džentl, men.
A damu koja bi trebalo da stoji pored njega?
Nežna, privlačna, šarmantna, inteligentna, duhovita.
Srpska muzička scena viđena tvojim očima.
Ruska salata, napravljena sa dijet-majonezom. Starlete a.k.a. pevačice u pokušaju ne računam.
Šta bi poručio mladima koji žele da se ozbiljnije posvete muzici? Koliko je odricanja potrebno i da li je uspeh uvek izvestan?
“Nama mladima” (Smeh), poručujem što više rada na sebi. U svakom mogućem pogledu. Bez obzira na konačan ishod, rad će se uvek negde videti, isplatiti i adekvatno nagraditi. Ja verujem u tu “kosmičku” pravdu.
Izvor: wannabestars.rs
