Izvor: Politika, 26.Sep.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što banalnije, to slušanije
Jeleni Karleuši je „Nesanica” napunila beogradsku „Arenu”, Ekrem se sa svojim refrenom „Kuća, pos’o” proslavio širom sveta, ali uz ove nove „narodnjake” nema meraka, pesme ovog tipa u kafani nemaju šta da traže, one su za gledanje
Sve su prostiji i bizarniji tekstovi koje peva novokomponovana elita uz muziku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja nema veze sa narodnim melosom, sem što se možda u žargonu naziva „narodnjacima”. Ne preza se od plagijata, tako što se prerade melodije koje su hit u Turskoj, Grčkoj, Iraku… Onda se uz dobijenu kompoziciju, koja podrazumeva umesto harmonike elektronski zvuk i bubnjeve, pridoda tekst za koji nije bitan sadržaj, već da prati ritam… Tako stanje ocenjuje Milan D. Šoškić, predsednik Udruženje tekstopisaca Srbije (UTEKS), dodavši da kod nas ima dobrih tekstopisaca, ali oni u ovoj poplavi turbo-folka ne mogu da dođu do izražaja.
Tražeći što brži, lakši i jeftiniji način da se dođe do hita, autori, ponekad ili sve češće, gube se osećaj za meru. Stvorena je lažna slika o tome šta narod voli, iza čega se, u stvari, krije namera da se „od pesme živi”, nasuprot „starim dobrim vremenima” kada se „za pesmu živelo”. Tekst i pevanje sve češće su samo prateći element savremenih pevača, koji sve više preuzimaju ulogu i zabavljača. Tako umesto da se pesma sluša, sve češće se gleda. Što za posledicu ima sve manje pravih i dobrih autora teksta, kompozicije i izvođača.
Svako vreme nosi svoje dobre i loše strane. Miroslav Ilić se proslavio pesmom „Voleo sam devojku iz grada” za koju je tekst napisao Dobrica Erić, ali su došle promene koje su neminovne. Postalo je staromodno pevati o ljubavi u šljiviku. Autori su u traženju aktuelnih tema i melodija otišli toliko daleko da se narodna pesma osamdesetih godina prošlog veka preobrazila u „folk” čija je perjanica bila Lepa Brena sa „Slatkim grehom”. Devedesetih je „folk” prerastao u „turbo-folk” (kako ga je na jednom mestu krstio Rambo Amadeus), što nema veze ni sa narodnom, ni sa zabavnom muzikom.
Testiranje u kafani
Kroz narodne pesme se obično prepričava neka priča, što nije slučaj kod „turbo-folka”, gde se najčešće ponavlja nekoliko kratkih rečenica u krug, kroz celu pesmu. Nekada se znalo: pesma je hit ako uđe u kafanu. Uživanje u pevanju, praćenje pesme i samo pevanje kod čoveka predstavljaju objektivnu umetničku i životnu potrebu, što važi i za zabavu. A to uz „turbo-folk” – neće da može!
Zato je sve više udruženja tekstopisaca.
– Slogan našeg udruženja je „Vratimo Srbiji narodnu muziku”, kaže Šoškić i dodaje da je UTEKS osnovan 1987. godine. Osnivači udruženja su: Radmila Mudrinić, poznati tekstopisac, Stojan Cvetković, pesnik i publicista, sada pokojni Radoman Kojadinović, pesnik, i Branislav Bojić, književnik. Cilj je bio da se afirmišu tekstovi za sve žanrove muzičkog stvaralaštva, borba protiv šunda, zaštita ćirilice i širenje kulture u celoj zemlji i dijaspori. Pesme članova su zaštićene, jer UTEKS poseduje autorska prava za te tekstove. Vrata su otvorena za sve koji pišu rime kako bi na lakši i sigurniji način stupili u kontakt sa pevačima, kompozitorima i izdavačkim kućama i stekli mogućnost da i njihovo delo bude snimljeno.
Da autor bude priznat
– Pisanje tekstova je umetnost koja se različito doživljava. Stoga, ono što jednome izgleda kao loš tekst pesme, drugome će možda izgledati kao apsolutni hit, ili obrnuto. Pravila nema. Zato smo organizovali sajam tekstova, na kome su naši članovi poklanjali svoje pesme uz uslov da budu potpisani kao autori, za novembar je zakazan Festival narodne muzike, na kome će tekstopisci i čitati delove svojih pesama – kaže Šoškić.
Put od ideje do ostvarenja je dug. Potrebno je prvo doći do potencijalnog korisnika – izvođača. Za neafirmisanog, mladog tekstopisca, ovo nije lak zadatak: treba zadobiti poverenje izvođača, ubediti ga da odvoji deo svog slobodnog vremena i posveti ga odabiru pesama. Ukoliko se sklopi posao o korišćenju pesme, i ako u autorstvu dela stoji ime tekstopisca, to je veliki korak napred. Ali do tog trenutka treba istrajati na putu posutom trnjem, jer nije tajna da neafirmisani autori često moraju (uz određenu nadoknadu) da se odreknu identiteta kod autorstva dela. Zato se udruženja tekstopisaca bore za osnovno pravo – da autor bude potpisan.
Što se tiče mogućnosti da se rad i isplati, cene na našem tržištu su u proseku od 50 do 150 evra. Zato se na sajtovima mogu naći oglasi mnogih pevača i grupa iz Slovenije, pa i Hrvatske, koji traže tekstove, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. SOKOJ (Organizacija muzičkih autora Srbije) u skladu sa dogovorom godišnje isplaćuje prikupljene autorske naknade i štiti autorska dela, rekla nam je Marija Cvijanović iz SOKOJ- a, ali to je tek kraj ove priče.
Pisanju rima za „narodnjake” svojevremeno nije odoleo ni Bora Đorđević. Mnogi možda i ne znaju da je upravo on autor hita „Nek me ne zaborave devojke sa Morave” u izvođenju Srećka Jorovića.
I Marina Tucaković, jedan od naših najpoznatijih tekstopisca, muzičku karijeru je počinjala u vreme kada je grupa „Zana” i hitom „Dodirni mi kolena”. Autor je tekstova mnogih hitova koje su pevali Toše Proeski, Zdravko Čolić, grupe „Bijelo dugme”, Jelena Karleuša, Ceca Ražnatović... Neki zavidljivi prebacuju joj da uzima pesme anonimnih autora i uz manje izmene plasira ih kao svoje. Ipak, nema sumnje da je Marina svojim štosnim tekstovima doprinela uspehu mnogih estradnih zvezda i pokazala da zna posao.
Željka Joksimovića je „Lane” dovelo na svetsku pozornicu. A da dobar tekst ne gubi na „ceni” dokaz je pobednička pesma Marije Šerifović „Molitva” koju je komponovao Vladimir Graić, na tekst Saše Miloševića Mareta. I da ne zaboravimo pesmu „Ko te ima taj te nema” koju peva grupa „Garavi sokak”, ali i Zvonko Bogdan, takođe autor mnogih svojih hitova, ali ne i ovoga koji je smislio Laza Kostić. Tako da Kitićevi „Milioni, kamioni, avioni, šampioni…” mogu da putuju u zaborav – ima ko će i lepše i bolje pevati „za dušu”.
Slavica Berić
Ekrem ujedinjuje ljude
Turbo-folk pesma Ekrema Jevrića „Kuća, pos’o” je ovogodišnji hit u Americi, Kanadi, ali i republikama bivše SFRJ. Na sajtu „Jutjuba”, gde je video-spot prvobitno postavljen, s proleća ove godine, registrovano je 5.000.000 poseta, a na „Guglu” se pojavilo preko 600.000 sajtova sa nazivom pesme i imenom izvođača koga trenutno publika može gledati na „Farmi” televizije „Pink”.
„Kuća pos’o”
Evo, živim u Njujorku gradu
živim, radim, a i samo radim
refren: Kuća – pos’o, pos’o – kuća
kuća – pos’o, pos’o – kuća
eto, šta znam – ništa ne znam
a đe da znam
Kuća – pos’o, pos’o – kuća
kuća – pos’o, pos’o – kuća
eto, šta znam...
Šta je doprinelo svetskoj popularnosti Ekremovog hita prvenca najbolje govore komentari na sajtovima: „Ima istine u tekstu, to su pusti snovi o Americi i zlatnom Zapadu” ... „Zvezdu su od njega napravili ljudi koji mu se smeju, a on je očigledno prost i neiskvaren da bi to ukapirao. Mislim da je Ekrem običan, vredan, dobar čovek i bilo bi mi milo da uspe da zaradi ovako koju paru, što bi nam to smetalo kad nam ne smeta da polusvet sa estrade, lošiji ljudi od njega, koji takođe ne znaju da pjevaju zgrću milione”… „Danas pričam sa devojkom iz Slovenije i pitam je da li zna za Ekrema Jevrića. Ona kaže, naravno, i počne da peva „kuća pos’o, pos’o kuća” i kaže Ekrem nas je opet ujedinio, sve Jugoslovene”.
.....................
Šta se sve peva
Na popularnim sajtovima koji se bave turbo-folkom kruži i lista „najjačih stihova”:
Lažeš kao pas, gledaš me ko zver, stvarno nije fer.
Sve, sve, sve ćeš da mi daš, al’ ja neću s tobom jer si mafijaš.
Daj, zagrli me, daj, daj, daj, vodoravno a i uspravno.
Skočiću sa sedmoga sprata, rodila mi žena, a ja nisam tata.
Vetar duva, kiša sipi, a pod nama krevet škripi.
Zbog nje su me zvali papak, ja to nisam znao.
Je l’ te peku u daljini moje suze na haljini?
Moj se dragi u autu voza, a ja jadna u šumi kod koza!
Kažu nismo par, zato što si podstanar.
Uz malu peć i radio svašta sam joj radio.
Što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene!
Šta će meni venčanje i žena, kad sa tuđom živim bez problema.
Moja mala nema prednjih zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!
Nećeš čak ni pasulj da mi skuvaš, a kamoli decu da mi čuvaš.
Da dogovor kuću gradi reko je neko, s tobom kako stvari stoje temelj je daleko...
Skini, skini košulju, al’ nemoj brushalter, ostavi bar nešto mala, da pocepa panter.
O, otpala ti ruka, ako drugu takneš oko struka!
Otišo si, e pa nek si, nisi bio bogzna kako seksi!
Nisam zgodan, al’ sam neophodan, ko me proba želi me do groba.
Mala moja na vrh sela moga, ti živiš u oblacima, ja živim u opancima.
Pevaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete.
Sutra kada prođe što je noći milo, ti ne pričaj drugovima šta je sinoć bilo!
..................
Višegrad je Dragišin
Od 2005. godine Srpski festival narodne muzike nosi ime Dragiše Nedovića, malo poznatog ali značajnog muzičara i tekstopisca koji je ostavio nemerljiv trag u srpskoj ali i bosanskoj i dalmatinskoj narodnoj muzici. Nedović, rođeni Kragujevčanin (1916–1966) sa 16 godina se, sa gitarom u ruci, otisnuo u svet. Na putu kroz Bosnu piše sevdalinke: „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pijesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“… U Dalmaciji, inspirisan morem i brodovima, beleži „O, lipa, ti neznanko“, „O, brodiću beli“ i „Mare, Mare, srićo moja” koju su Hrvati još za Dragišinog života, pre Drugog svetskog rata, prisvojili kao „hrvatsku nacionalnu“ pod nazivom „Kad si bila mala Mare“, iako je pod originalnim imenom bila zaštićena u srpskom Savezu autora narodne muzike.
Za vreme Drugog svetskog rata izveden je na streljanje u Šumaricama, ali ga jedan od Nemaca prepoznaje kao kompozitora, pa je deportovan u Nemačku, u Dormagen. Kao ratni zarobljenik provodi četiri godine, a po oslobođenju se vraća u rodni Kragujevac, gde sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima.
Njegova velika zaostavština broji više od 480 pesama, ali veo zaborava nije slučajno pao na njegovo ime: trebalo je priznati da je samouki muzičar, inače mašinski radnik, spevao između ostalih i besmrtnu pesmu „U lijepom starom gradu Višegradu“, koje se ne bi postideo ni sam Aleksa Šantić. Ova pesma je napisana 1936. godine i zaštićena pod imenom „Jutros rano slušam“. Prvi put ju je otpevao Himzo Polovina, popularni bosanski pevač sredinom pedesetih godina prošlog veka, ali više od 60 godina pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o Nedovićevom povratku u Srbiju:
U spomen Tomi Zdravkoviću
U četvrtak 30. septembra navršava se dvadeset godina od smrti Tome Zdravkovića (20. 11. 1938 – 30. 9. 1991), najslušanijeg pevača i kompozitora bivše Jugoslavije. Od škole je imao osnovnu i kurs za traktoristu. Čitavo bogatstvo proćerdao je po kafanama i kockarnicama. Bio je boem sa stilom, voljen, poštovan i cenjen. Pesme su mu bile sve, svaku je doživeo, otpio i odbolovao – i danas su veliki hitovi.
Nikada ništa nije izmišljao, sve što je opevao stvarno mu se i dešavalo. Svoje velike ljubavi pretvarao je u nežne pesme za zaljubljene. Za Slavicu je bio „Buket belih ruža”. Nekadašnjoj voditeljki TV dnevnika Danki Novović pevao je „Danka, volim te”. Prilikom snimanja serije „Doktorka na selu” 1982. godine, za koju je radio muziku, a u jednoj od epizoda čak i glumio muzičara, legendarnom pevaču je za oko zapela glumica Ljiljana Blagojević pa joj je otvoreno najavio pesmu „Za Liljanu”. Stihove „Hej, Branka, Branka, Branka, reci mi, Branka, ko je kriv zbog našeg rastanka” posvetio je bivšoj supruzi... Tomin evergrin „Šta će mi život”, u popularnoj humorističkoj seriji Dragoslava Lazića „Ljubav na seoski način”, 1971. godine otpevala je Silvana Armenulić, a pesma je od tada nekoliko puta obrađivana i jedna je od najslušanijih numera svih vremena.
Dosta para potrošio je igrajući karte, rulet, ali je zato znao da ceo honorar zarađen od pevanja u beogradskoj boemskoj četvrti Skadarliji stavi u korpu iznenađene devojčice koja te noći nije prodala sve cveće.
Toma Zdravković je sahranjen na beogradskom Centralnom groblju. A najveći venac od crvenih ruža na grobu, kažu, bio je onaj od jedne Cigančice iz Skadarlije.
objavljeno: 26.09.2010.
Pogledaj vesti o: Grčka
