Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Okt.2011, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završen Ekonomski savet Srbije

BEOGRAD -

U Beogradu je danas, panelom o infrastrukturnim projektima završen 11. Ekonomski samit Srbije na kome je istaknuto da bez ubrzane realizacije strukturnih reformi i osetnije ekonomske ekspanzije nije moguće približavanje Srbije EU, niti stabilizacija domaće privrede. Drugi dan skupa "Srbija i EU - izgledi i izazovi" bio je posvećen isključivo privrednim temama, posle jučerašnje oštre rasprave >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koju su obeležile političke nesuglasice o uticaju dešavanja na severu Kosova na evrointegracije Srbije.Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio je danas da Vlada Srbije snosi veliku odgovornost za lošu ekonomsku situaciju.

On je kazao da je vlada suočena sa dva problema i naveo da je prvi inercija i sporo i neefikasno reagovanje na situaciju, a drugi je to što se mnogi plaše da uvedu promene koje bi bile dobre za privredu "ali vlada ne želi da ih uvede".

On je dodao da bi jedna od tih promena bila ukidanje otežavajućih procedura a vlada to ne želi jer bi to ukinulo radna mesta. Takođe postoji i problem izražene korupcije.

Bajec je rekao da je vlada spremna za odbranu od eventualnog (novog )talasa krize, a pripremila se tako što je uzela kredit od MMF-a za pokrivanje deficita.

"Sa jedne strane Srbija ima makro-ekonomsku stabilnost, dok sa druge strane privreda ima nedovoljnu likvidnost", istakao je Bajec.

Prema njegovim rečima planirani rast privrede od jedan ili dva odsto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih.

Fiksni kurs bi stvorio velike probleme

Jurij Bajec je izjavio da fiksni kurs nije dobra ideja i dodao da bi u ovoj situaciji to stvorilo velike troškove.

"Fiksiranje kursa (dinara) bi stvorilo velike probleme, bio bi to upad u devizne rezerve i predstavljao bi inflatorni pritisak. Neke analize pokazuju da zemlje poput Srbije, nemaju bolje rezultate kad uvedu fiksni kurs", kazao je Bajec.

"Stopa rasta treba da bude tri do četiri odsto godišnje da bi to dovelo do novog zapošljavanja i rasta plata", kazao je Bajec.

Vlada ipak uspeva, bez obzira na sve, da zadrži pravac ka EU ali gubi vreme jer ne pokušava da reši nijedan od postojećih problema u zemlji, kazao je savetnik premijera.

Takođe ne radi se na strateškim pitanjima razvoja već se sve rešava uvođenjem mera, kazao je Bajec.

Ukoliko ne ova vlada, ali prva naredna će morati da reši goruća pitanja, a to je sređivanje penzijskog sistema, uređenje javnog sektora, pitanje sive ekonomije i problem nepostojanja konkurencije, zaključio je Bajec.

Šoškić: Inflacija u padu, cene stabilne

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da u Srbiji trenutno imamo stabilan nivo cena, da inflacija pada i da se očekuje da će u prvoj polovini 2012. godine inflacija biti u projektovanim okvirima za ovu godinu od 4,5 odsto, plus - minus 1,5 odsto.

Guverner je drugog dana Ekonomskog samita u Beogradu rekao da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude jednocifrena, podsetivši da je u avgustu zabeležena nulta, a da je na godišnjem nivou iznosila 10,5 odsto.

On je ponovio da je najveći uticaj na inflaciju imala cena hrane.

Šoškić je naglasio da je finansijska stabilnost glavni cilj NBS i da su sve aktivnosti centralne banke usmerene ka tome.

Lisovolik: Srbija bolje pripremljena za krizu nego 2008.

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je danas da je naša zemlja sada bolje pripremljena za suočavanje sa novim talasom krize nego 2008. godine.

Lisovolik je rekao, na Ekonomskom samitu "Srbija i EU izgledi i izazovi", da su, pre svega, prisutni manji problemi sa tekućim platnim bilansom, a obezbeđen je i "fiskalni tampon", odnosno vlada je osigurala sredstva za finaniranje deficita, koji je značajno smanjen u odnosu na ranije stanje.

"Sredstva u budžetu su obezbeđena, a to nije slučaj sa svim zemljama", ukazao je Lisovolik.

On je, međutim, upozorio da zabrinjava to što je privredni oporavak slab i ispod potencijalnog rasta, koji bi trebalo da bude iznad četiri odsto godišnje i dodao da jako uznemirava i stopa nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva, između 15 i 65 godina, koja je veća od 22 procenta.

Lisovolik je rekao da je Srbija unapredila zakonodavni okvir, navodeći pre svega da je dobro to što su usvojeni zakoni, iz oblasti stečaja i korporativnog restrukturiranja preduzeća.

On je ukazao da su za MMF jako važne tri oblasti u kojima bi trebalo ostvariti značajna poboljšanja. To su tržište rada koje treba da postane fleksibilnije, reforma javnih preduzeća i unapređenje u oblasti imovinskih prava.

Lisovolik se osvrnuo i na dilemu koja se razvila tokom prepodnevnog panela - da li Srbija treba da zadrži fluktuirajući devizni kurs ili da uvede fiksni i valutni odbor.

Prema njegovim rečima, MMF je otvoren za sve vrste "deviznog rešenja", ali pre toga Srbija mora da eliminiše fiskalni deficit u budžetu.

Đurić:Zbog zastoja u reformama nema ni privrednog rasta

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đurić ocenio je danas da je glavni efekat zastoja reformi u Srbiji anemičan rast privrede i gubitak radnih mesta.

Drugim rečima, Srbija nije u stanju da nadoknadi tranzicioni deficit iz prošle decenije, odnosno, nije u stanju da snagom svoje ekonomije podigne nivo privredne aktivnosti i održi ravnotežu ponude i tražnje, rekao je Đurić novinarima u pauzi ekonomskog samita u Beogradu.

On je kazao da je Srbija izgubila 60 odsto BDP-a 1992. godine i da ga teško vraća zbog posledica sankcija koje su tada uvedene, ali je istakao da ima dosta stvari koje su interne prirode i koje su mogle biti bolje urađene.

"Srbija ne može sebi da priušti odlaganje reformi", kazao je Đurić i dodao da ako želi da postane deo EU Srbija mora da ih ubrza i da od impotentne stvori zdravu i brzorastuću ekonomiju.

Prioritet zemalja G20 - borba protiv gladi

Prioriteti grupe najrazvijenijih zemalja - članica G20 - u ovoj godini su borba protiv gladi i izgradnja infrastrukture u zemljama u razvoju, izjavio je danas ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Denijo otvarajući drugi dan Ekonomskog samita Srbije.

Denijo je ocenio da je G20 uspela, uprkos svih teškoća koje je donela ekonomska kriza, da ostvari ekonomski napredak, ali da je potrebna bolja politička koordinacija radi ublažavanja uticaja krize.

Francuski ambasador je istakao da najbogatije zemlje sveta treba više da urade za zemlje u razvoju, posebno pomenuvši afričke države koje pogađa velika glad.

On se založio i za veći uticaj Međunarodne organizacije rada na zapošljavanje i tržište rada, dodavši da je prioritet njegove zemlje i jačanje uloge Međunarodnog monetarnog fonda u svetu.




Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...