Izvor: B92, 08.Avg.2013, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto dajemo zemlju pre ulaska u EU
Beograd -- Šta srpskom agraru donosi Sporazum o pridruživanju EU i koliko naših hektara je dosad prodato, istraživale su Novosti.
Niko osim Srbije nije pristao da zemlju nudi pre ulaska u Evropsku uniju.
Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017.
Rok od četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije.
"Činjenice su nemilosradne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu" - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
"Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem."
Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom.
"Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara" - objašnjava Prostran.
Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU!
"Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice" - kaže Prostran.
"Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba."
Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
"Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status" - kaže Ševarlić.
U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo.
"Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja" - kaže Ševarlić.
"Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra!" SSP sa pogubnom odredbom o slobodnoj prodaji zemlje strancima je, u ime Srbije, 29. aprila 2008, uz gromoglasnu pompu, potpisao Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade. Đelić je, kaže Prostran, Vensana Dežera, šefa delagacije EU u Beogradu, nedavno pitao može li u njemu sada nešto da se menja, a odgovor je glasio da će Srbiji za to morati da se obrati – Briselu!
Interesovanje za kupovinu srpskih oranica koje se svrstavaju u najbolje u Evropi, sigurno će biti veliko. To, svakako, potvrđuje i činjenica da oni, uprkos aktuelnoj zabrani iz Zakona o poljoprivrednom zemljištvu, uglavnom u Vojvodini, već poseduju preko 23.000 plodnih hektara. S koliko interesovanja i pažnje stranci čekaju vreme kada će slobodno moći da kupuju srpske oranice, najbolje govori iskustvo Milana Prostrana sa jednog stručnog predavanja u Veroni.
"Jedan od prisutnih Italijana me je, sasvim konkretno, pitao za potez između Bečeja i reke Tise, u Bačkoj" - objašnjava Prostran.
"A to je, da podsetim, najplodnija zemlja, ne samo u Vojvodini."
Pogledaj vesti o: Litvanija
Zašto dajemo zemlju pre ulaska u EU
Izvor: B92, 08.Avg.2013
Beograd -- Šta srpskom agraru donosi Sporazum o pridruživanju EU i koliko naših hektara je dosad prodato, istraživale su Novosti...Niko osim Srbije nije pristao da zemlju nudi pre ulaska u Evropsku uniju...Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju...
