Izvor: Politika, 03.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajam netaknut, kamata stigla
Kredit od 240 miliona dolara čeka ratifikaciju, kamata od 600.000 dolara se već zaračunava, kaže Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu
Nijedan dolar Srbija nije potrošila od već odobrenih kredita Svetske banke (SB) u iznosu od 240 miliona dolara, ali će, prema našoj računici, na ime kamate od 0,25 odsto taj dug biti uvećan za 600.000 dolara. Jer, već za mesec dana naša zemlja će morati Svetskoj banci da uplati kamatu od 477.500 dolara, a za deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meseci još 116.000 dolara.
Za to vreme odobreni novac za puteve, škole i bolnice nije korišćen, jer Narodna skupština nije ratifikovala potpisane ugovore.
Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, rekao je novinarima, prilikom obilaska projekata koje SB kreditira u jugoistočnoj Srbiji, da su pre 10 meseci potpisani ugovori o kreditiranju pet projekata u iznosu od 192 miliona dolara. Pre nekoliko meseci odobren je i potpisan projekat „Decentralizacija integrisanih lokalnih usluga”, vredan 46,4 miliona dolara, za koji je kamata upravo počela da se obračunava.
– Za regionalni razvoj Bora odvojili smo 43 miliona dolara, za projekte u poljoprivredi odobreno je 21,5, a za navodnjavanje i odvodnjavanje 49,37 miliona dolara. Projekat energetske efikasnosti vredan je 28, a kredit namenjen razvoju saobraćaja 50 miliona dolara. Ovi ugovori čekaju u srpskom parlamentu bezmalo godinu dana. Nijedan dolar nije iskorišćen, a kamata se zaračunava – upozorio je Grej i dodao da su ti projekti sada zaustavljeni.
Kako kaže, SB je spremna da po najpovoljnijim mogućim uslovima kreditira obnovu puteva, zamenu prozora i osvetljenja i uvođenje boljeg i jeftinijeg načina grejanja u školama i bolnicama. Novac za to je već stigao, ali se čeka ratifikacija ugovora u parlamentu.
On je, takođe, najavio da će u naredne četiri godine SB odobriti Srbiji kredite od 600 miliona dolara, odnosno 150 miliona dolara godišnje. Reč je o četvorogodišnjem programu SB koji je odobren u decembru prošle godine.
– Za ovu godinu izdvojili smo 150 miliona dolara. Čekamo da se formira nova vlada, da se dogovorimo oko još nekih projekata koje upravo pripremamo. Među njima su sredstva za deset rudnika u osam opština, kao što su Aleksinački rudnici i Resavica. Osim ovih ekoloških projekata, u pripremi su i mikrokrediti za otvaranje novih radna mesta, ali i za takozvane biznis inkubatore – najavio je Grin.
Upitan da prokomentariše šta će, u ekonomskom smislu, biti najveći izazov nove vlade, Grej odgovara da su to, bez dileme, nova radna mesta. „Pitanje svih pitanja je kako smanjiti nezaposlenost”.
– Iskustvo pokazuje da sa povećanjem broja privatizovanih preduzeća u svim zemljama u tranziciji postoji period kada nezaposlenost raste. Dokazano je, međutim, da posle tog talasa otpuštanja, dolazi do postepenog povećanja broja zaposlenosti. Srbija je usred tog procesa i sa nastavkom privatizacije broj radnih mesta će se povećavati – uveren je Grej.
A kada je reč o snažnim inflacionim pritiscima, naš sagovornik podseća da to nije samo naša boljka, već da rast cena hrane „trese” ceo svet.
– Svaki pokušaj Narodne banke Srbije da to spreči, pa i uvođenje dodatnih restriktivnih mera, podržaćemo i ohrabriti. Mnogo je bolje sprečiti nego kasnije lečiti privredu od inflacije. Uostalom, bar vi u Srbiji znate šta znači veliki rast cena. Ako imate makroekonomsku stabilnost i predvidljivost, onda je to dobra osnova za dolazak stranih investitora i onih koji žele da posluju u Srbiji – istakao je Grej.
Kad je posredi rast cena nafte Grej je mišljenja da država ne treba da ga ograničava, bez obzira na to što cene širom sveta divljaju. Ovakav stav on objašnjava očekivanjem da će potrošači biti primorani da štede i koriste alternativne izvore energije.
A. Nikolić
[objavljeno: 04/06/2008]
