Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 200 državnih preduzeća nema kupaca
U tim firmama radi između 5.000 i 6.000 ljudi od kojih će najveći broj otvaranjem stečaja ostati bez posla
Za 200 preduzeća u državnom vlasništvu nema zainteresovanih kupaca ni strateških partnera, što znači da će morati u stečaj, rekao je juče ministar finansija Dušan Vujović za Televiziju B92. Radnici će, obećava ministar finansija, biti zbrinuti, a sredstva ovih kompanija će se osloboditi za druge namene.
U tim preduzećima radi između 5.000 i 6.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi, što znači da će momentom otvaranja stečaja pretežan deo ostati bez posla.
Ministarstvu privrede je 30. novembra istekao zakonski rok u kome je trebalo da objavi kako planira da privatizuje 502 društvena i država preduzeća, koja poreske obveznike godišnje koštaju oko 750 miliona dolara. O tome ko ide u stečaj, ko dobija strateškog partnera, kome će biti prodat kapital, a kome imovina i po kojoj ceni – obelodaniće u prvoj polovini ovog meseca.
U ovom ministarstvu kažu da radne grupe još nisu završile svoj deo posla, a kada to učine njihovi predlozi odlaze vladi na usvajanje i tek kada prođu kroz sve procedure objaviće kakva je sudbina neprivatizovanih firmi i preduzeća u restrukturiranju. Ono što se zna jeste da za stotinak privrednih subjekata uopšte nije bilo zainteresovanih kupaca, budući da su Agenciji za privatizaciju stigla pisma o zainteresovanosti za 403 preduzeća, samo treba neko da kaže o kojim preduzećima se radi.
Prema pisanju medija jedan od uslova za vladu, kako bi MMF uopšte potvrdio aranžman u februaru, jeste da do Nove godine u stečaj ode oko 200 preduzeća, za čiju privatizaciju nije bilo zainteresovanih. Iako su to uglavnom „školjke firme”, bez stvarnog posla i sa samo 5.000 radnika, prema rečima Duška Vasiljevića, eksperta Svetske banke, ako ih vlada do Nove godine pošalje u stečaj, to će biti prvi signal da je spremna na ozbiljne reforme.
Ko će i da li će preživeti stečaj ostaje da se vidi, premda ako je suditi po statistici nemaju mnogo čemu da se nadaju. Jer, ona kaže da je u poslednjih desetak godina 4.700 firmi završilo u stečaju, od čega je tek 36 odsto izašlo iz njega i nastavilo da živi.
U Ministarstvu privrede se ne izjašnjavaju o tome koja preduzeća bi mogla da završe sa katancem u bravi, kao ni o tome koliko ih ima. Na pitanje da li su ona praktično mrtva i da li stečaj nužno znači kraj njihovog postojanja Andrijana Živanović, specijalna savetnica ministra privrede za stečaj, odgovara odrično. Ona tvrdi da svako preduzeće koje ima bilo kakav tržišni potencijal ili neki kapacitet koji se može staviti u poslovnu funkciju nije mrtvo, jer ima mogućnost oporavka.
– U javnosti postoji pogrešna predstava o tome šta je to stečaj. On sam po sebi nije postupak gašenja preduzeća. Pokretanjem stečajnog postupka preduzeće se uvodi u „zaštićeno” stanje. To stanje traje ograničeni vremenski period (otvara sa nov tekući račun koji nije blokiran, postupci izvršenja na imovni preduzeća ne mogu da se sprovode) sa ciljem da se, u tom periodu, utvrde stvarni dugovi i stvarni poslovni potencijali firme – kaže Živanovićeva.
Kada se utvrdi da preduzeće nad kojim je pokrenut stečaj ima, u celini ili delimično, poslovni kapacitet započinje se sa izradom plana reorganizacije. Po usvajanju tog plana preduzeće izlazi iz stečaja i nastavlja poslovanje. U slučajevima kada reorganizacija nije izvodljiva sagledava se mogućnost prodaje preduzeća kao celine ili prodaje njegovog funkcionalnog dela novom investitoru.
Ona kaže da je samo delimično tačno da je 36 odsto preduzeća uspelo da se izvuče iz stečaja u poslednjih deset godina, jer se reorganizacija stečajnog dužnika kod nas relativno kratko primenjuje. Po usvajanju plana postupak reorganizacije preduzeća, traje pet i više godina, tako da se mnoga preduzeća kod kojih je plan usvojen još uvek nalaze u postupku reorganizacije.
– Da li će radnicima prestati radni odnos ili ne, kao i kom broju ili kojim strukturama radnika, odlučuje stečajni upravnik i to na osnovu sagledavanja aktuelnih poslovnih potreba (npr. u slučaju da stečajni dužnik ima nezavršene poslove započete pre stečaja) i sagledavanja mogućih poslovnih potencijala stečajnog dužnika, a na osnovu kojih dalje pristupa izradi reorganizacionog plana – zaključuje savetnica ministra privrede, koja je stečajni upravnik u „Stankomu”, „Velefarmu”, „Grmeču”, „Astra simitu”, „Udarniku” i drugim preduzećima.
M. Avakumović
objavljeno: 02.12.2014.
