Izvor: Večernje novosti, 22.Jan.2015, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Nećemo fiksirati franak
SRBIJA će primeniti minimalnu moguću državnu intervenciju u rešavanju problema povezanih sa kreditima u švajcarskim francima - rekao je u četvrtak Aleksandar Vučić, premijer Srbije, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Obraćajući se okupljenima na Rojtersovom forumu globalnih tržišta u Davosu, Vučić je rekao da njegova vlada razgovara sa bankama o izmeni uslova za oko 22.000 klijenata koji su uzeli kredite u "švajcarcima", a čiji su troškovi otplate porasli. Učinićemo sve što >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je u našoj moći da pomognemo klijentima na način koji će banke prihvatiti - rekao je premijer, navodeći da neće slediti primer susedne Hrvatske, koja je fiksirala kurs franka na nivo na kom se on nalazio prošle nedelje, pre nego što je švajcarska centralna banka odustala od ograničavanja vrednosti franka. - Mi to ne radimo sa evrom, niti sa dolarom, niti planiramo da to radimo sa frankom. Hrvati su fiksirali kurs i njihova država moraće da plati dosta novca zbog toga. Za korisnike kredita, kako kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, najpovoljnija bi bila fer podela troškova kamatnih i pre svega valutnih rizika između banaka, klijenata i države. Odnosno, da se kurs fiksira na inicijalni, koji je klijentu obračunavan prilikom puštanja kredita u tečaj. Zatim da se uveća za trećinu razlike u odnosu na sadašnji kurs.PREĐITE U EVRE BANKARI I NBS danas će održati sastanak na kome će ponuditi rešenje za korisnike kredita u švajcarskim francima. Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, poručuje građanima da bi on, u slučaju da ima kredit u francima, prebacio ga u evre: - Tražio bih od banke da mi pomogne ili sa povoljnijim kursom ili da mi smanji kamate i produži rok otplate. Banke su u debelom minusu zbog franka. Teško je od nekog tražiti da bude u još većem minusu, ali neka podela, da smanje kamatnu stopu, to može biti prvi korak. - Znači, trećinu podnosi banka, drugu pokriva država, poslednja trećina ostaje na klijentu kroz uvećani ostatak duga u evrima, odnosno u protivvrednosti na dan kada je uzet kredit, i nakon toga pretvaranje u evre ili dinare. Međutim, u ovom trenutku država nema sredstva za ovaj model - ističe Živanović. - Ono šta je realno jeste da monetarne vlasti mogu da povuku prvi potez i bankama iz obračuna rezervisanja isključe stambene kredite u francima, posebno imajući u vidu da je dobar deo njih garantovan od strane Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, što je prvoklasno obezbeđenje. Nakon toga bi poslovne banke trebalo da zauzmu jedinstven stav o obliku i nivou olakšica koje će ponuditi korisnicima kredita. Olakšice bi trebalo da se ogledaju kroz umanjenje srednjeg kursa franka koji se koristi za otplatu stambenih kredita dodatno sniženog za pet do 10 odsto. - Kurs nije fiksiran i dalje pliva, ali je povoljniji - ističe Živanović. - Banke bi trebalo da ponude konverziju ostatka duga po ovom ili drugom povoljnijem kursu u evre ili dinare. Deo dotacija za kursne olakšice u ovom scenariju bi verovatno prihvatila i država. To bi svakako bilo bar privremeno rešenje. S druge strane, banke bi mogle da idu i u smeru smanjenja aktuelne kamatne stope, odnosno da promenljivi deo kamate koji se sastoji od libora i marže korektno prati kretanje te referentne stope. Ona konstantno i intenzivno pada od oktobra 2008. godine. Tu se otvara prostor da se marža umanji. BANKE NISU VIDELE FRANKE - BANKE se uglavnom nisu zaduživale u švajcarskim francima, odnosno ti plasmani nisu imali odgovarajuće izvore u istoj valuti - navode u Udruženju građana "Efektiva". - Iz ovog primera se vidi da bi konvertovani dug iz švajcarskog franka u evrima bio čak i veći od onog koji bi bio da je klijent u startu podigao kredit u evrima, s tim što bi sve što je do sada naplaćeno ostalo banci, a banka bi ubuduće naplaćivala evro-kredit po većoj kamati, s obzirom na to da je predložena marža veća.
Nastavak na Večernje novosti...
