Izvor: B92, 08.Mar.2011, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast populizmom "pomaže" građanima
Beograd -- Najava premijera Srbije Mirka Cvetkovića da će država pomoći građanima u otplati kredita izazvala je iznenađenje i oštre kritike među stručnjacima i bankarima.
Bez obzira na to što nijedan detalj oko buduće pomoći građanima još nije poznat, već sada se postavlja pitanje odakle će se ovakva subvencija zapravo platiti.
Država, koja je već sada značajno zadužena i sve brže se zadužuje, suočena je sa potrebom maksimalne štednje, a jedna ovakva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mera direktno je suprotna proklamovanom smanjenju javne potrošnje.
Stručnjaci napominju da je jedina mogućnost da se građanima smanje rate ta da država na sebe preuzme otplatu preostalog dela mesečnih zaduženja, jer banke sigurno neće pristati na to da same smanje rate.
Sve veće kašnjenje u otplati
Probleme u otplati stambenih kredita ima nešto više od 3.000 građana Srbije, a ukupan broj građana koji vraća ovaj kredit je oko 74.000- Do sada je aktivirano oko 115 hipoteka. U Udruženju banka kažu da ovi podaci uopšte nisu alarmantni, ali ih zabrinjava sve veći trend kašnjena. Pre samo godinu dana je bilo oko aktivnih 65.000 stambenih kredita, ali je aktiviranje hipoteka pokrenuto samo za 66 stambenih kredita.
To opet znači da će država morati da čeka da građani otplate čitav kredit, koji u slučaju stambenih zajmova može trajati i decenijama, pa da na kraju perioda otplate doda još godinu ili dve tokom kojih će se državi vraćati novac koji je ona bankama davala umesto njihovih klijenata.
Druga opasnost na koju stručnjaci nezvanično upozoravaju je to da ovakva vrsta subvencije daje lažnu predstavu građanima o visini njihove kreditne sposobnosti, što bi moglo da dovede do problema kada istekne grejs period, a takođe bi moglo da dovede do veće potrošnje stanovništva, kojima će ostajati više novca kada država počne da im otplaćuje pola rate, što bi opet moglo da dovede do većih inflatornih pritisaka.
Nezvanično, bankari i ekonomisti, koji uglavnom nisu želeli da javno komentarišu Cvetkovićevu najavu, ocenjuju da se radi o populističkoj meri, bez realnog ekonomskog osnova i dodaju da je posao države da stvori uslove da građani mogu da zarade dovoljno da sami plaćaju svoje kredite, a ne da im država plaća polovinu duga.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da mu nije jasna niti ideja niti šta je premijer Cvetković mislio kada je najavio uvođenje uredbe kojom bi se građanima koji imaju kredite omogućilo reprogramiranje dugova u dogovoru sa bankama.
„Ne želim da komentarišem nešto što mi nije jasno. Ne znam šta je mislio kada je to najavio i šta bi to trebalo da znači za banke. Mogu da razumem kako bi to funkcionisalo sa državnim bankama, poput Komercijalne, ali na koji način država može da utiče na druge poslovne banke nije mi jasno", ističe Nikolić.
On kaže da je dok god ne postoji nešto konkretnije neozbiljno komentarisati, ali i da se lako može desiti da je predsednik Vlade to rekao „onako uzgred", što mu ne bi bilo prvi put.
Ekonomisti odgovarali Cvetkovića od ideje
Pojedini ekonomisti kažu da su na „Kopaonik biznis forumu” pokušali da ubede premijera da to ne radi, jer će dužnicima napraviti medveđu uslugu. Posle isteka „medene godine”, banka dužnicima neće oprostiti rate i kamate pa će kasnije morati da izdvajaju više novca.
Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, iskreno priznaje da mu je teško na osnovu šture izjave da dešifruje šta premijer Cvetković ima na pameti.
SNS: Čist politički marketing
Prema oceni Dejana Miljkovića, člana Ekonomskog tima Srpske napredne stranke, ovakva najava premijera je čist politički marketing, motivisan namerom vlasti da se predstavi kako brine za narod. "Ekonomskog aspekta u ovoj priči nema. A ubeđen sam, da kako god da bude poslovne banke neće izgubiti", kazao je Miljković.
"Banke bi mogle da reprogramiraju dugovanja građana i da im smanje trenutne obaveze. S tim što bi se klijentima kasnije ili produžio rok otplate, ili bi im rate kasnije bile veće. Ako se na to misli, onda će efekte posebno dobro osetiti kasnije kada se stvari vrate u prethodno stanje. S obzirom na to da se spominje i Narodna banka, pretpostavljam da bi ona podržala to reprogramiranje dugova tako što bi ga prihvatila", nagađao je Gligorov.
Iz onoga što je rečeno, zaključuje on, to ne bi trebalo da nosi neke budžetske troškove. Jer, ne kaže se da bi država preuzela deo dugovanja, a ni neke neposredne finansijske obaveze centralnoj banci.
On dodaje da će "implicitno verovatno biti potrebna državna garancija ili promena režima obaveznih rezervi bankama. I to bi se onda moglo smatrati nekom vrstom subvencije. No, dužnici bi svejedno platili dug u celini, samo ili po drugačijoj dinamici ili u dužem periodu. Banke bi mogle za to da budu zainteresovane ukoliko cene da je značajan deo tih kredita, po sadašnjim uslovima, nenaplativ".
"Ukoliko se pokaže da su ova moja nagađanja tačna, to znači da je stanje u bankama značajno gore nego što se misli, a isto važi i za finansijsko stanje domaćinstava", kaže Gligorov.
Šta je uopšte obećao premijer?
Kako obrazlažu u kabinetu Mirka Cvetkovića, program predviđa odlaganje plaćanja dela rate kredita za 18-24 meseca, što znači da bi se u tom periodu plaćao samo deo rate.
Cvetković: Plan za bolji život
"Građani imaju ne samo stambene već i dugoročne kredite za automobile i neke druge potrebe. Uz smanjeni kredit, njihov život će se poboljšati. Građani će biti u situaciji da se u narednih godinu i po do dve godine njihove rate prepolove i da ne plaćaju onoliko koliko su te rate sada", rekao je Cvetković.
Oni navode da bi se primenom ove mere povećala se kupovna moć stanovništva, a istovremeno bi se tim građanima povećao i kapacitet za dodatno zaduženje tokom perioda primene.
Posle primene ove mere korisnik kredita bi se vratio na postojeći režim servisiranja kredita, ali sada u uslovima većeg životnog standarda i manjeg opterećenja na lični budžet.
Prema preliminarnim podacima radi se o 860.000 korisnika kredita, čiji je preostali iznos duga oko 460 milijardi dinara, pošto se mera ne bi primenjivala na korisnike kredita u docnji.
Mera će se realizovati isključivo na dobrovoljnoj osnovi, u skladu sa ugovorom između banke i korisnika kredita. U narednih 10 dana obaviće se detaljne konsultacije sa predstavnicima poslovnih banaka kako bi se predložena mera efikasno implementirala, navode u kabinetu premijera.
