Izvor: Politika, 15.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladu ne brine inflacija
Da nije poskupljenje akcizne robe i usluga pod kontrolom države, zbog namicanja para za budžet, stopa rasta cena bila bi upola niža, a s njom i kamate
Narodna banka Srbije je, posle višenedeljnog odlaganja i merkanja trenutka, donela odluku da svoju osnovnu (referentnu) kamatnu stopu smanji sa 14 na 13 odsto. Neko će reći da to i nije neko pojevtinjenje kredita, pogotovo ako se zna da su sve evropske, pa i većina centralnih banaka najjačih zemalja u svetu tu kamatu spustile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotovo do same nule. Mi, nažalost, još ni izdaleka nismo deo tog sveta.
Zbog toga odluku NBS ne treba posmatrati samo iz ugla nominalnog sniženja stope, već je osmotriti u svetlu još nekih činjenica, koje su prethodile samom potezu. Drugim rečima, ako se malo i država uključi u antiinflacionu politiku, zbog koje se do sada nije mnogo sekirala, čak ju je i svojski podgrevala, postoje realni izgledi da ovo bude početak laganog svođenja te kamate u primerenije vrednosti.
U priželjkivanju ovakvog scenarija ne pomažu mnogo iskustva razvijenog sveta, gde je usled recesije došlo do osetnog pada gotovo svih vidova potrošnje. Inflacija je, razume se, sišla na najniže grane. U poreski, odnosno budžetski, uređenim zemljama, država uz pomoć uhodanih tržišnih mehanizama zna šta joj je činiti u godinama recesije. Smanjuje cenu kredita i novca uopšte. Kod nas kao da se i NBS i banke s njom inate sa svetskom praksom, pa i stručnim preporukama. Cena kredita i novca je paprena.
U NBS imaju uvek spreman isti odgovor – država nas ne prati u antiinflacionoj politici. Njoj je više stalo do poreza i budžeta nego do niske stope inflacije. Guverner NBS Radovan Jelašić to, konačno, i dokazuje – od dogovorenih 15 odsto godišnjeg rasta cena za robu i usluge koje su u nadležnosti vlade, država je za nešto manje od pet meseci već „ispucala” 13 procenatna.
Zbog toga su, kako su izračunali stručnjaci FREN-a (Fonda za razvoj ekonomske nauke), dajući time za pravo guverneru, cene u Srbiji 8,8 odsto na godišnjem nivou. U prva četiri meseca inflacija je, najviše zbog potreba budžeta, porasla 4,8 odsto. Da je vlada, međutim, imala pristup inflaciji kakav je imala NBS, cene bi kod nas početkom maja bile svega – 2,8 odsto. Gde bi Srbija bila na ovoj tabeli? Dovoljan je samo ovlašan pogled.
Nema sumnje da je Monetarni odbor NBS, donoseći odluku o smanjenju referentne kamatne stope imao u vidu i ovu činjenicu, ali i još neke druge. Recimo, da je pad privredne aktivnosti, a s njom i svih oblika potrošnje (od kojih najviše boli investiciona) za više od 20 odsto, veći nego što se očekivalo. Dezinflatorno deluju stabilizacija kursa i smanjenje budžetskog deficita. Epilog – niža referentna kamatna stopa.
Dobra, oprobana priča, šta bi bilo – kad bi bilo, pogotovo u pogledu eventualne cene novca da je kojom srećom inflacija ispod tri, a ne bezmalo devet odsto, u ovom času nema nikakve vajde. Pitanje je šta se u ovakvim okolnostima, pa i pred najavljeni dolazak misije MMF-a početkom avgusta, može očekivati.
Ekonomski stručnjaci i guverner Jelašić ne razlikuju se mnogo u procenama o ovogodišnjoj ukupnoj stopi inflacije – oko deset odsto. Guverner bi to rekao – osam plus minus dva procentna poena. Pod uslovom, naravno, da ne dođe do većih lomova na svetskom, ali i našem skučenom ekonomskom prostoru.
Sve oči, pogotovo najsiromašnijeg dela stanovništva, jer oni plaćaju najveći inflatorni ceh, uprte su u državu i njenu veštinu da obuzda cene pod svojom „šapom”, ali i da umešno „ispegla” budžetski deficit bez podizanja PDV-a ili uvođenja novih akciza.
I taman kada su se svi ponadali da će država umeti da se nosi s tim i drugim izazovima, stigla je vest o novom poskupljenju goriva – za oko četiri dinara. Lep „kvasac” za sve one koji jedva čekaju da poskupe svoju robu ili usluge – saobraćaj ili poljoprivreda. Prepuštajući naftni monopol tuđoj, privatnoj kompaniji i zaklanjajući se iza nekakve uredbe o formiranju cena, država dopušta poskupljenja goriva iako barel sirove nafte na svetskim berzama stagnira baš kao i dolar na našim kursnim listama. Državi to ide u prilog. Puni budžet. Koliko će nas to sutra koštati?
Važno je preživati ovu godinu, makar i sa dvocifrenom inflacijom, jer ona s manje političke i ekonomske odgovornosti učini ono zašta još nismo spremni – da trošimo samo ono što smo zaradili i da ulažemo u budućnost, a ne u održavanje kakvog-takvog socijalnog mira po cenu generacija koje dolaze.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 15/06/2009]
