Izvor: Blic, Beta, Srna, 26.Avg.2009, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada i ekonomisti protiv povećanja PDV
Vlada Srbije bi, čak i da podigne obe stope PDV za po dva procentna poena, obezbedila svega 10 milijardi dinara prihoda do kraja godine, što je zanemarljivo u odnosu na projektovani budžetski deficit za 2009. od 160 milijardi dinara.
Mogući prihod od PDV je, ističu stručnjaci, zanemarljiv u odnosu na socijalne i političke potrese sa kojima bi se mogla susresti Vlada u slučaju povećanja poreske stope. Oni procenjuju da je u ovom trenutku povećanje PDV izgubilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vodeću poziciju na listi prioriteta za sakupljanje prihoda jer je za to, ako se ceni finansijski efekat, jednostavno kasno.
U ponedeljak se moglo čuti da je delegacija MMF predlagala povećanje PDV za jedan procentni poen, što sa jedne strane ne bi donelo dovoljne prilive, a sa druge bi uznemirilo privredu koja traži smanjenje ovog nameta, kao i građane.
Odgovor na dilemu da li će Vlada ipak isposlovati da se postojeća poreska stopa zadrži na istom nivou, neće se konačno znati do samog kraja razgovora, ali većina sagovornika „Blica" veruje da bi se i ovoga pita izvršna vlast mogla provući sa obećanjima da se ozbiljno zasuču rukavi u sledećoj godini.
Marko Paunović, izvršni direktor Centra za liberalno-demokratske studije kaže za „Blic" da Vlada više nema vremena za efektnije mere do kraja godine. On podseća da je za izmenu bilo kog poreza potrebna izmena zakona, što znači ne samo saglasnost u Vladi, nego i u Skupštini.
- Teško je naći u ovom trenutku bilo koju meru koja će do kraja godine doneti značajniji prihod u budžetu. Čak i smanjenje plata i penzija traži razgovore sa sindikatima, a kamoli promene poreskih stopa koje zahtevaju izmene samih zakona. Novac koji bi se mogao za tri meseca sakupiti od povećanja PDV nije značajan. Sada je kasno za ad hok mere i mislim da bi trebalo pustiti stvari ovakve kakve jesu do kraja godine, a onda od sledeće godine ići u reforme - kaže Paunović.
Povećanje obe stope PDV za dva procentna poena moglo bi u državnu kasu doneti oko 40 milijardi dinara, ali tek naredne godine, dok bi smanjenje plata u celom javnom sektoru za 10 odsto donelo već do kraja godine oko pet milijardi dinara, a u sledećoj 20 milijardi dinara.
Premijer Mirko Cvetković je juče rekao da MMF nije insistirao na izmeni poreske stope.
- Pogrešna je interpretacija da MMF insistira isključivo na povećanju PDV - kazao je Cvetković.
On je naveo da će na tehničkom nivou razgovora sa misijom MMF biti utvrđeni elementi na koji način će biti smanjen deficit budžeta koji nastaje zbog nedostatka prihoda u ovoj godini.
On je ponovio da će se Vlada boriti protiv povećanja PDV:
- Pozicija Vlade Srbije je da se ne ide na povećanje opterećenja privrede i stanovništva novim troškovima, pa će se razmatrati sve moguće opcije u tom pogledu.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za Međunarodne ekonomske studije objašnjava da je PDV najprihvatljivija varijanta za MMF.
- To je najfleksibilniji poreski instrument, ali je prihod koji bi se mogao sakupiti do kraja godine - mizeran. Svakako bi veći otpor kod građana izazvalo smanjivanje plata, što je jedna od alternativa povećanju PDV. Moje mišljenje je da neće biti ni jednog ni drugog. Verujem da će Vlada uspeti da prođe sa deficitom i reformama u javnom se sektoru jer ni MMF nema toliku moć nad Srbijom. Naime, deficit može da se finansira izdavanjem trezorskih zapisa, a ni sav novac iz aranžmana čak ne mora biti povučen - kaže Gligorov.
Šuković: MMF će odobriti nastavak aranžmana
Ekonomista Danilo Šuković ocenio je juče da to što je sa MMF postignuta saglasnost o neophodnosti povećanja budžetskog deficita dobar predznak, kao i da će na kraju ta međunarodna finansijska institucija odobriti produžetak realizacije stendbaj aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra. „Čak i da se ne primeni povećanje PDV, na građane će se indirektno reflektovati i povećanje deficita koje znači i povećanje potrošnje i inflacije, pa će svakako građani i tu meru osetiti samo na indirektan i manje vidljiv način", kaže Šuković. Bez obzira na sve, MMF se neće povući iz ovog aranžmana jer to nije u njegovom interesu, a nije ni njegova praksa da se povlači iz tranzicionih zemalja koje se nalaze „u osetljivom trenutku".
Vlada se obavezala na povećanje PDV još u aprilu
Premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i Radovan Jelašić, guverner NBS, dostavili su Dominiku Štros Kanu, direktoru MMF, 30. aprila pismo namera i memorandum o ekonomskim i finansijskim politikama u kojem su detaljno navedene mere koje je Srbija spremna da preduzme da bi očuvala makroekonomsku i finansijsku stabilnost. U njima se pominje i povećanje PDV ukoliko ostale mere ne urode plodom.
Rezultat
1. Budžetski deficit neće prelaziti tri procenta bruto društvenog proizvoda. Vlada je u aprilu navela da je to maksimalni deficit koji bi država mogla da finansira, a da ne izazove inflaciji
2. Vlada se obavezala i da će smanjiti javnu potrošnju na svim nivoima, i to: zamrzavanjem plata u javnom sektoru u 2009. i 2010. godini, zamrzavanjem penzija do kraja 2010. i zamrzavanjem zapošljavanja u javnoj upravi. Vlada je u memorandumu navela da će budžetska sredstva za sva ministarstva biti skresana za 40 milijardi dinara (od prethodno predviđenih 155 milijardi) i obavezala se na smanjenje transfera novca lokalnoj samoupravi i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje
3. Dodatne mere obuhvataju: podizanje akciza za benzin (na 43,5 dinara) i dizel (na 30 dinara), dodatni porez na usluge mobilne telefonije, kao i bolje ubiranje poreza na imovinu
4. Vlada je u aprilu navela i da će od profitabilnih javnih preduzeća tražiti isplatu dobiti u 2009. godini
5. Predviđeno je i da budžetski korisnici prebace 40 odsto sopstvenih neutrošenih sredstava u budžet
6. Vlada se obavezala da će odrediti posebnu odeljenje za monitoring naplate PDV
7. Strukturalne reforme koje je predložila Vlada u memorandumu obuhvataju reformu zdravstvenog, penzionog i obrazovnog sistema. Tada su naše vlasti navele da će se o strukturalnoj reformi razgovarati prilikom druge revizije aranžmana
8. Moguće povećanje stope PDV i smanjenje zarada u javnom sektoru mere su koje je Vlada predložila u slučaju da ostalim merama ne uspeju da ostvare projektovane uštede u budžetu
Rezultat
1. Već prvog dana revizije napravljen je načelni dogovor o proširenju deficita na 4,5 odsto
2. Sve ove mere su sprovedene
3. Akcize na gorivo su podignute odmah, a od juna je uvedena taksa od 10 odsto na telefoniranje, dok je povećanje poreza na imovinu išlo preko preporuke Poreske uprave koja nije bila obavezna za lokalne samouprave. Tako je poreska osnovica u pojedinim opštinama podignuta dok je negde ostala ista
4. Novac nikada nije stigao u budžet jer sva javna preduzeća posluju sa gubitkom sa izuzetkom „Telekoma Srbija”
5. Nije ispunjeno
6. Odeljenje još nije oformljeno
7. U toku su pregovori sa MMF o ovoj meri
8. U toku su pregovori sa MMF o ovoj meri
Krkobabić ne da da se dira u penzije
Drugog dana pregovora sa MMF, sa gostima iz Vašingtona sreo se i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije. On je, kako piše u saopštenju iz njegovog kabineta, ostao dosledan da neće biti smanjenja plata i penzija. Krkobabić je istakao da su penzioneri podneli svoj deo tereta krize.
Reforma penzionog sistema je uvek tema razgovora svake domaće vlasti sa MMF, budući da je postojeći sistem finansiranja u praksi neodrživ. U Srbiji i dalje postoji sistem međugeneracijske solidarnosti po kojem se iz doprinosa zaposlenih isplaćuju penzije, ali je ovaj princip ekonomski održiv u slučaju kada ima pet zaposlenih na jednog penzionera. Zbog činjenice da je u Srbiji ovaj odnos skoro jedan na jedan, oko 45 odsto budžeta Srbije svake godine ode na isplatu penzija. MMF je i ovoga puta, kao i prilikom svih ranijih poseta Beogradu, na dnevni red stavio pitanje reforme penzionog sistema.
