Izvor: Blic, 07.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urađena tek četvrtina posla
Nacionalnim programom bilo je planirano da se od oktobra do kraja januara usvoje 64 zakona. Vlada je utvrdila i Skupštini uputila 49 zakona od čega je ova usvojila njih 17. Ako gledate učinak Vlade, ona je svoje obaveze ispunila 77 odsto, dok je učinak skupštine znatno manji i iznosi 35 odsto. Međutim, Evropsku komisiju ne interesuje u kojoj je fazi usvajanje zakona, već da li su oni usvojeni i kako se sprovode.
U tom smislu, učinak je onoliki koliko je zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usvojeno, što znači da je urađeno 26,5 odsto posla. To su glavne crte prvog izveštaja o ispunjavanju ciljeva iz Nacionalnog programa integracije (NPI) Srbije u Evropsku uniju, kaže u razgovoru za "Novac" Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Koja ministartva su učinila najveći napredak, a koja su zakazala?
Neka ministarstva bila su opterećenija od drugih jer su morala da pripreme više zakona - neka čak i 23. Najopterećenija poslom, a ipak uspešna u pogledu izvršavanja obaveza bila su ministarstva poljoprivrede, pravde, infrastrukture, životne sredine i finansija. Najvažnije je da ovaj izveštaj pokaže svim ministarstvima gde su se nalazila u smislu obaveza prema EU, kao i to gde su sada.
Šta još osim zakona ulazi u okvir NPI?
NPI uzima u obzir i podzakonska akta Vlade i ministarstava, kao što su uredbe, odluke, strategije, memorandum o budžetu, zaključci. Bilo je planirano usvajanje 20 takvih akata, a usvojeno je sedam. Kada je reč o podzakonskim aktima kao što su pravilnici koje usvajaju ministarstva, planirano je pet, usvojena su dva. Ukupno planiranih različitih zakona i podzakonskih akata bilo je 89, usvojeno je 26, što znači da je realizacija 29 odsto. Ovaj tromesečni izveštaj je upozorenje da zakonodavnu aktivnost treba ubrzati kako bi se prestalo razgovarati o tome da li se i kojom brzinom zakoni usvajaju jer će glavna tema razgovora sa Evropskom komisijom biti kako teče primena zakona. Suština procesa evropske integracije i jeste da se zakoni usvajaju stabilnom, uravnoteženom dinamikom i da se onda primenujuju.
Da li nemogućnost da se svi ciljevi iz plana ispune u određenom roku sugeriše da će obaveze zapisane u njemu ostati mrtvo slovo na papiru?
Sama činjenica da je kancelarija, istim zaključkom Vlade kojim je usvojen NPI, zadužena da pravi redovne kvartalne izveštaje, govori da se to neće dogoditi. Možda će u procesu ispunjavanja obaveza biti korekcija u smislu šta je to što može realno da se učini, ali ne verujem da ćemo odustati od praćenja ispunjavanja obaveza. Najbolji način da ministarstva steknu odnos prema obavezama jeste da vide šta je to realno što može da se preduzme u određenom periodu. U većini zemalja regiona sličan prvi izveštaj bio je otrežnjujući. Ministarstva se obavežu, pa kada prvi izveštaj stigne, suoče se sa obavezama koje su preuzeli, a nisu ostvarili. To može da deluje kao podsticaj u narednom periodu i na taj način ovaj izveštaj i treba doživeti.
Da li je ranije postojao sličan pregled ostvarenih ciljeva u procesu evropske integracije?
Do sada su postojali akcioni planovi za usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Njihova ispunjenost, od 2003. do 2007. nije prelazila 24 odsto. Sve što smo činili bilo je u susret budućim obavezama jer harmonizacija nije postojala kao ugovorna obaveza do aprila 2008. Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim postalo je ugovorna obaveza tek potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. NPI je prvi program koji sadrži detaljan plan obaveza koje bi Srbija trebalo da ispuni na putu približavanja EU. Samim tim, ovo je i prvi put da o takvom programu izveštavamo.
Prva misija Evropske komisije boravila je u Srbiji da bi proverila koliki smo napredak učinili ka uspostavljanju bezviznog režima sa EU. Da li možemo očekivati da će u proleće Evropska komisija objaviti izveštaj s tom procenom?
Posle prve misije koja se bavila pitanjima javnog reda, bezbednosti, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, u Srbiju će doći još tri ekspertske misije Evropske komisije. Druga misija bi trebalo da dođe u drugoj polovini februara i ona će ispitivati bezbednost dokumenata. Treća misija dolazi u martu, a četvrta u aprilu. Posle toga bi Evropska komisija trebalo da sačini izveštaj koji bi, ako bude pozitivan, bio osnov da Komisija predloži Savetu ministara odluku da stavi Srbiju na belu šengenska listu.
Šta je NPI
Nacionalni program integracija predstavlja sistematizovane sve obaveze koje bi Srbija trebalo da ispuni na putu približavanja EU. Program je predstavljen u julu 2008, a usvojen 9. oktobra. NPI deli zakonodavnu aktivnost po ministarstvima i zadužuje ih da propise koji su usklađeni sa evropskim usvoje u određenom roku. Kancelarija za evropske integracije zadužena je da jednom u tri meseca izveštava Vladu o tome kako se NPI ispunjava. O programu će raspravljati i skupštinski Odbor za evropske integracije
Bela lista na belom hlebu
Da li građani Srbije mogu da očekuju da će vize biti ukinute do kraja ove godine?
Moguće je da Komisija to predloži tokom 2009, ali ne bih ulazila u to kada će se Savet o tom izjašnjavati. Uključivanje na belu šengensku listu je cilj koji nam je od početka procesa tranzicije uvek nekako izmicao. Od trenutka kada nam je uručena Mapa puta u maju 2008. godine, lopta je u našem dvorištu i kretanje ka viznoj liberalizaciji zavisi od brzine kojom ispunjavamo uslove iz Mape puta. Sve obaveze iz Mape puta navedene su i u NPI. Prateći NPI, pratimo i kojom brzinom ispunjavamo obaveze u vezi sa viznom liberalizacijom.
