Izvor: Politika, 13.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U knjigama samo malobrojni
Ovogodišnjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji pojednostavljena tehnička dokumentacija
Posle tri godine legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji, ovaj proces je praktično, opet, na početku. Broj nelegalnih građevina, koje su njihovi vlasnici u međuvremenu uknjižili, nije dostigao ni 20.000. Premalo kada se zna da je to tek nešto više od pet odsto od ukupno 368.000 takvih građevina koje su i zvanično prijavljene kao "divlje" po novom Zakonu o planiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i izgradnji koji je aktuelizovao ovu mogućnost 2003. godine. Mereno prema nekim drugim aršinima koji ukazuju da u Srbiji ima čak milion takvih građevina, ali očigledno njihovi vlasnici nisu bili voljni da se evidentiraju kao takvi i, što je još važnije, da izmire svoje obaveze prema državi, broj legalizovanih divljih objekata pada na promile.
Mnogo razloga za simboličan učinak ovog posla može da "stane" između cifara o legalizovanim objektima i onih koji se i sada računaju u divlje. Počev od preopterećenih lokalnih samouprava koje nisu bile u stanju da u zakonskom roku dostave obaveštenje o potrebnoj dokumentaciji, pa ta ista tehnička dokumentacija koja se mora pribaviti, a ona košta nemalih para, plaćanje svih dažbina državi, jer ideja legalizacije nije bila da oni koji su gradili na divlje, prođu u bescenje u odnosu na one koji su zidali u skladu sa propisima, pa do inertnosti samih vlasnika takvih objekata. Jer, nemaju svi nekretnine na atraktivnim lokacijama na osnovu kojih bi neka banka bila voljna da im odobri hipotekarni kredit. Inače, kao jedan od motiva za legalizaciju divlje gradnje često je apostrofirano to što takva nekretnina uvođenjem u zemljišne knjige dobija veću vrednost, a može da posluži i kao zalog za kredit. U mnogim slučajevima, međutim, radi se o nekretninama van gradskih sredina koje i inače nemaju veliku vrednost i za koje banke nisu zainteresovane da na osnovu njih odobre hipotekarni kredit.
Mali broj legalizovanih objekata bio je signal resornom Ministarstvu za kapitalne investicije da pojednostavi proceduru što je i učinjeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji u proleće ove godine. Umanjen je obim tehničke dokumentacije što bi trebalo da ubrza postupak i smanji troškove. Data je i mogućnost "starim nelegalnim graditeljima", onima koji su na bespravan način zidali do 13. maja 2003, kada je stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, da u novom roku od šest meseci od stupanja na snagu izmena i dopuna istog zakona, prijave takvu svoju nekretninu. Dodatni rok, po objašnjenju resornog Ministarstva, važi samo za staru, ali ne i za novu nelegalnu gradnju.
Cena legalizacije ostala je u nadležnosti lokalne samouprave i upravo cenovnici, tačnije njihova visina i eventualna mogućnost otplate na duži rok, bila je predmet nesuglasica između resornog ministra i opštinskih vlasti. Velimir Ilić je njih okrivio za sporost legalizacije, dok mu iz pojedinih opština odgovaraju da oni koji nisu platili dažbine državi ne smeju da budu amnestirani. Praksa, inače, pokazuje da se procenat legalizacije bespravno podignutih objekata povećao u opštinama koje su snizile cene i omogućile višegodišnju otplatu.
--------------------------------------------------------------------------
Beograd: Ministrov marketing
Budući da je u prvobitnom zakonskom roku u Srbiji legalizovano samo pet odsto bespravnih objekata, od čega je u Beogradu tek 2,3 procenta, nadležni iz Ministarstva za kapitalne investicije su produžili rok za podnošenje zahteva (do 26. oktobra) i pojednostavili proceduru. Ove novine, kao i nedavni apel Velimira Ilića, ministra za kapitalne investicije, da budu snižene cene legalizacije, gradski i opštinski čelnici ocenjuju kao populizam i marketinški potez. Oni smatraju da se tako potkopava ugled institucija i nagrađuju oni koji su kršili zakon.
Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, kaže da su sadašnji troškovi legalizacije veoma mali i prema njegovoj tvrdnji staju oko dva evra po metru kvadratnom. Sniženje cena legalizacije, naglašava, nije pravedno, pre svega, prema ljudima koji su legalno prošli proceduru dobijanja odobrenja za gradnju koja, osim toga što traje i po godinu dana, košta deset puta više.
– Kada se bespravni objekat legalizuje i uknjiži na tržištu isto vredi kao i nekretnina građena po zakonu. Onaj ko je gradio na divlje biva nagrađen i lako dolazi do kapitala. Gradska uprava je vodila računa o socijalno ugroženima i oni su dobili popust. Ali među divljim graditeljima ima mnogo profitera, koji moraju biti "kažnjeni", tvrdi Bobić.
On smatra da produžetak roka za podnošenje zahteva i smanjenje obima tehničke dokumentacije ne rešava problem divlje gradnje.
Preporuku ministra u Opštini Savski venac takođe ocenjuju kao nedovoljno promišljen potez. Tako se, kaže Miloš Kovačević, savetnik predsednika Opštine, ljudima koji su gradili po zakonu, stavlja do znanja da su pogrešili. Oni koji su gradili nelegalno, u pojedinim slučajevima i osiono, ističe Kovačević, platiće znatno nižu cenu i za njih će važiti uprošćena procedura. Naknadni rok, bar kada je reč o ovoj opštini, nije urodio plodom. Od juna, kada je dato zeleno svetlo za podnošenje novih zahteva, prispelo je samo 97 zahteva.
S obzirom na to da se pretpostavlja da u Srbiji ima oko milion bespravno podignutih objekata, očigledno negde postoji problem. Takođe zabrinjava podatak da je Gradski sekretarijat za urbanizam u prvom roku legalizovao samo 116 poslovnih i stambenih zgrada koje premašuju 800 kvadrata.
M. Avakumović
--------------------------------------------------------------------------
Novi Sad: Niže cene
NOVI SAD – Legalizacija bespravno podignutih objekata, koja se u Novom Sadu od stupanja na snagu novih merila u martu prošle godine obavlja pod neuporedivo povoljnijim uslovima nego ranije, dala je do sada izuzetno dobre rezultate, rečeno nam je u Zavodu za izgradnju grada.
Naime, nakon donošenja Odluke o merilima za ugovaranje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta podneto je oko 2.800 zahteva ili tri puta više nego u pretprošloj godini. Da su građani prepoznali svoj interes u novim uslovima za legalizaciju svedoči i podatak da je u istom periodu zaključeno 1.550 ugovora, što je tri puta više nego u prethodnoj godini. Isti je odnos brojki i kada se uporedi broj potpisanih ugovora u prošloj i 2003. godini.
U prilog ovoj tvrdnji, u Zavodu za izgradnju Novog Sada ukazuju i na podatak da su stručne službe Zavoda lane izvršile 1.950 obračuna naknade za uređenje građevinskog zemljišta, dva puta više nego u prethodnoj godini.
"Ranije su građani morali da plate taksu za podnošenje zahteva za obračun naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Ova taksa je ukinuta, a za izgradnju porodičnog objekta iznosila je više od 2.500 dinara. Ostale takse, kao i visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, znatno su smanjene. Inače, uveli smo olakšice za obračun tavanskog, suterenskog i podrumskog prostora", kažu u Zavodu za izgradnju grada.
Cena legalizacije za porodične kuće smanjena je i do 40 odsto, udvostručen je broj rata za otplatu, ukinute su ili znatno umanjene takse za izdavanje pojedinih saglasnosti i sada se, što je izuzetno važno, cela procedura obavlja na jednom mestu, u Zavodu za izgradnju grada.
Obračun za objekte zavisi od stepena uređenosti građevinskog zemljišta, rešenosti imovinskopravnih odnosa i mogućnosti priključenja izgrađenih objekata na komunalni infrastrukturni sistem. Za plaćanje u celosti u roku od 15 dana od zaključenja ugovora važi popust od 30 odsto. Kada se plaća u ratama, prva rata iznosi pet odsto od ukupnog iznosa, a ostatak sume se raspoređuje na 240 mesečnih rata. Konkretno, mesečne rate su od 300 do 1.500 dinara, u zavisnosti od građevinskih zona u gradu.
U Zavodu za izgradnju grada tvrde da se sav novac obezbeđen legalizacijom vraća kroz ulaganja u komunalnu infrastrukturu u one delove grada gde postoje objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Zavod za ove namene obezbeđuje i dodatna finansijska sredstva, jer je strateško opredeljenje u razvoju Novog Sada da svako domaćinstvo na teritoriji grada mora dobiti vodu i struju.
Vlasnicima bespravno izgrađenih objekata koji su podneli prijave Gradskoj upravi omogućeno je sada da svoje objekte, privremeno, do dobijanja odobrenja za izgradnju, priključe na elektroenergetsku, termoenergetsku, telekomunikacionu i vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
S. Živković
--------------------------------------------------------------------------
Niš: Bez rušenja
NIŠ – U Nišu, gde je pre nekoliko godina zvanično registrovano preko 11.000 bespravno podignutih objekata, jedna četvrtina je do sada legalizovana, rekao nam je načelnik Gradske uprave za planiranje Velimir Veličković. Na teritoriji gradske zajednice Niš sa pet opština akcija se nastavlja, a u ovoj upravi i u inspekcijskim organima imaju zaista pune ruke posla.
– Novim zakonom o planiranju i izgradnji rok za legalizaciju je pomeren za još šest meseci i učinićemo sve da dotle rešimo zahteve građana Niša. Nažalost, postoji nekoliko velikih problema koji koče proces legalizacije. Prvi i osnovni je što vlasnici bespravno sagrađenih objekata nemaju sve što je potrebno od dokumentacije da bi svoje objekte legalizovali. Pribavljanje nedostajućih dokumenata usporava rešavanje njihovih zahteva i zbog toga je do sada rešeno samo oko 3.000 predmeta. Pored toga nerešeni pravno-imovinski odnosi između vlasnika zemljišta, na kojima su objekti građeni i investitora usporavaju akciju legalizacije. Ogroman broj građana kupovao je zemljište za izgradnju bez ikakvih ugovora, parcele se još uvek u zemljišnim knjigama vode na stare vlasnike i sve dok se njihovi međusobni odnosi potpuno ne regulišu nije moguće pozitivno rešiti zahtev za legalizaciju objekta – kaže Veličković.
Prema njegovim rečima broj od 11.000 bespravno sagrađenih objekata od pre nekoliko godina nije i konačan, jer se u međuvremenu dodatno gradilo i pored upozorenja inspekcijskih organa.
– Nijedan objekat nije srušen, što je svakako najvažnije i nastoji se da svi budu uvedeni u urednu dokumentaciju i zemljišne knjige grada. Za bespravne graditelje opterećenje je, međutim, ne samo što su u obavezi da plate sve predviđene troškove, poput onih za korišćenje građevinskog zemljišta i to po troškovniku kao za izgradnju novog objekta, već što uz dokaz o plaćanju te obaveze moraju da prilože i uredne i overene projekte za izgradnju, koje takođe moraju da plate. Na sve to dolazi plaćanje dažbina za priključke za električnu energiju, vodovod i kanalizaciju i drugo, a što je ranije bilo moguće ostvariti i za nelegalno sazidane objekte. Novim Zakonom o planiranju i izgradnji vlasnici ne mogu nikako da ostvare pravo na priključke za struju, vodovodnu i telefonsku mrežu i ostalo ukoliko njihov objekat nije legalno građen. Zato je u poslednje vreme više reda u izgradnji i manje problematičnih situacija i manje bespravno građenih objekata – kaže načelnik Gradske uprave za planiranje u Nišu Velimir Veličković.
T. Todorović
J. Rabrenović
[objavljeno: 13.09.2006.]
.jpg)
