Izvor: TvojPortal.com, 04.Avg.2011, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji i sapun postaje luksuz
Dnevnik.rs Avgust je doneo nove, više cene ulja, šećera, gaziranih pića, konditorskih proizvoda, a po džepu nas je opet udarila i kućna hemija, koja je ionako bila skupa preko svake mere. U aprilu su, podsetimo, proizvođači, to jest dobvaljači, digli cene osam posto, ali su deterdženti, omekšivači, sapuni, šamponi... u nekim trgovinama još tada „otišli” i 25 posto, te su osnovna sredstava za higijenu za mnoge postala luksuz. Naročito za potrošače koji pazare u komšijskim dućanima >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << jer se u njima ni najobičniji sapun ne može kupiti za manje od 60 ili 70 dinara.
Potrošače u radnjama ponovo su dočekale nove cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu. Paste za zube kompanije “Prokter i Gembl” su od pre neki dana skuplje 15 posto, tečnost za sudove “feri” pet posto, higijenski ulošci deset posto, četkice za zube 13 posto, a prašak za veš devet posto. Za toliko su poskupeli i praškovi i omekšivači za veš kompanije “Henkel”, dok se “mer”, “dečji sapun” i “bref” prodaju po ceni višoj pet posto.
Zbog astronomskih cena hemija je gotovo uvek na akcijma pa se tako, recimo, uz deterdžent prodaje i omekšivač ili je prosto, cena nekog od tih proizvoda snižena. Sada se, na primer, u velikim marketima, u kojima je svakako isplativije pazariti nego u malim dućanima, omekšivač „lenor” prodaje za 268,90 dinara litru, „silan” je 228,90... Tri kilograma „arijela” staje 769,90 dinara, „bonuks” je 539,90, a „meriks” 444,90. Sapuni od 100 grama su od 53 do 98 dinara, dezodoransi su dokučili i 300 dinara...
Pomenimo, još u prvom kvartalu ove godine cene sirovina na svetskom tržištu su, u proseku, porasle 40 do 50 posto u odnosu na kraj 2009, dok je ambalaža poskupela 20 do 50 posto. To je, objašnjavaju proizvođači, razlog za poskupljenja hemije.
Elem, sve manje trošimo, a u potrošačkoj korpi najčešće se nađu hleb, mleko, meso, brašno, jaja, krompir, kafa... Punomasni sirevi, namazi, delikates, traže se, u proseku, petinu manje, kažu trgovci. Ako je za utehu, više u najavi nema poskupljenja namirnica, a stručnjaci kažu da meso takođe ne bi trebalo da ide naviše. Međutim, istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso ionako kupuje povremeno, a 28 odsto njih znatno je smanjilo kupljene količine. Mesari kažu da im je promet opao oko 20 odsto i da potrošači umesto šnicli kupuju jeftinije kategorije mesa.
Po istraživanjima, osam odsto potrošača nema svakog dana na trpezi mleko i jogurt, dok je šestina zbog niske kupovne moći proredila kupovinu ovih proizvoda.
Inače, kada saberemo troškove i potrepštine domaćinstva, čak i po zvaničnoj statistici koja evidentira samo one osnovne, falilo nam je više od 21.000 dinara. Naime, u maju je kupovna moć zaposlenih u Srbiji, zahvaljujući padu prosečnih plata i poskupljenjima robe i usluga u potrošačkim korpama, znatno pala – ocena je Republičkog ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva. Prosečna potrošačka korpa koštala je oko 56.493 dinara, dok je za onu takozvanu minimalnu korpu trebalo imati oko 30.188 dinara. Istovremeno, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji u tom mesecu dostigla je 35.362 dinara. Otuda je za pokriće prosečne potrošačke korpe bila potrebna 1,6 prosečna zarada, odnosno za njenu kupovinu u ovom slučaju manjak u džepu potrošača bio je čak 21.131 dinar, što znači da je toliko nedostajalo za neki iole normalan život.
Prosečna zarada, dakle, omogućavala je samo da se namire one najosnovnije, minimalne potrebe. Za pokriće troškova iz minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 0,85 prosečnih zarada, odnosno ostajalo je 5.174 dinara viška. Kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Pančevo, Novi Sad i Šabac, dok plate zaposlenih u Valjevu i Leskovcu nisu bile dovoljne ni za kupovinu minimalne potrošačke korpe.
S. Gluščević
Krompir rekorder
Za godinu dana cene namirnica su vrtoglavo rasle. Hleb je poskupeo 15 posto, mleko 19, brašno 32 posto ali mu, doduše, u poslednjih mesec dana cena pada. Rekord svakako drži krompir, koji je „otišao” za više od 90 posto, kao i šećer, koji je za godinu dana poskupeo 84 procenta.
poskupljenjaluksuz
