Izvor: Politika, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošite pametno
Piter Sanfi: Napredak Srbije nije bio veliko iznenađenje, jer ste se već ranije "zahuktali" u reformama, ali ste još na sredini procesa tranzicije
INTERVJU
"Srbija je i dalje regionalni lider u reformama", "Srbija prednjači u visini stranih investicija i ekonomskom rastu", "Makroekonomski napredak Srbije", samo su neki od naslova kojima je juče u domaćim medijima propraćen najnoviji "Izveštaj o tranziciji" Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). U pohvalama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu oskudevali ni predstavnici banke na beogradskoj promociji izveštaja, vodeći ekonomista EBRD-a Piter Sanfi i šef kancelarije ove međunarodne organizacije u Srbiji Dragica Pilipović Čofi. Istovremeno su, međutim, ukazali i na one manje laskave ocene i upozorili na ozbiljna iskušenja koja očekuju novu vladu u narednim mesecima.
Kako je naša zemlja prošla u poređenju sa ostalih 28 država u tranziciji čiji napredak pedantno i predano prate stručnjaci EBRD-a u saradnji sa nacionalnim ekspertima, i čime bi vlasti u Srbiji trebalo da se ubuduće više pozabave, za "Politiku" govori Piter Sanfi.
• U čemu je Srbija bila najuspešnija?
– Zemlje jugoistočne Evrope su, u celini posmatramo, zabeležile najveći napredak u tranziciji u odnosu na ostala dva regiona (istočne i srednje Evrope, i Zajednice Nezavisnih Država sa Mongolijom), podstaknute perspektivom članstva u Evropskoj uniji, a među njima se posebno izdvaja Srbija, koja je ostvarila rekordni rast BDP-a (očekivani za ovu godinu je 6,5 odsto, dok je kod ostalih od četiri do šest odsto) i investicija (gotovo četiri milijarde evra).
Odmakle su i reforme u infrastrukturi, privatizacija malih i srednjih preduzeća i banaka uspešno se privodi kraju, vlada je uspela da smanji inflaciju sa 17,5 na 12,8 odsto (mislili smo da će biti veća!) i obori deficit tekućih plaćanja sa 15 na 10 odsto, što sve ukazuje da Srbija zaista zaslužuje pohvale, mada nije bila onako upadljivo uspešna kao prošle godine.
Napredak Srbije, dakle, nije bio veliko iznenađenje, jer ste se već "zahuktali" u ranijem periodu. S druge strane, uprkos svim ovim dobrim performansama, i dalje ste tek na sredini procesa i zaostajete za ostalim zemljama iz okruženja zato što ste kasno krenuli u tranziciju. To je, možda, razlog za izvesno nezadovoljstvo kod građana, koji su se, moram da dodam nerealno, nadali strelovitom napretku i dostizanju nekadašnjeg "jugoslovenskog" standarda. To je, takođe, veliki izazov za narednu vladu.
Ali mi u EBRD-u smo zadovoljni onim što ste postigli i verujemo da ćete relativno brzo uspeti da nadoknadite zaostatak, ako nastavite ovim tempom.
• Čuli smo pohvale, a sad nam recite i kritike.
– Ne bih da kvarim dobre vesti, ali činjenica je da veliki rast BDP-a u tranzicionim privredama često ukazuje na niske startne osnove (u ovoj godini će, po svoj prilici, rekorder biti Azerbejdžan sa 25 odsto). Drugo, veliki priliv stranog kapitala u Srbiju u ovoj godini je bio posledica privatizacije (pre svega ulaska norveškog "Telenora" na tržište mobilne telefonije), a ne "grinfild" ulaganja, koja su vam zaista neophodna.
• Zašto ih nema dovoljno?
– Još postoji uzdržanost investitora zbog političkih rizika, ali to se ne odnosi samo na Srbiju (mada je suspenzija pregovora sa Evropskom unijom u vašem slučaju bila posebno loš signal potencijalnim stranim ulagačima) već na ceo region zapadnog Balkana. Oni koje ta vrsta rizika ne plaši odbijeni su iz drugačijeg razloga, a to je rascepkanost ovdašnjih tržišta. Stvaranje jedinstvenog trgovinskog područja u regionu, ili proširene CEFTA, izmenilo bi situaciju, a najviše bi profitirala Srbija, kao najveće tržište. Zato požurite da potpišete Sporazum o zoni slobodne trgovine na Balkanu.
• Šta biste nam još preporučili?
– U "Izveštaju o tranziciji", čiji sam i ja jedan od autora, kao glavni izazovi koji su pred Srbijom navodi se, naravno, nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, zatim efikasna primena donetih zakona (pre svega o stečaju, konkurenciji i monopolu), privatizacija i restrukturisanje velikih (javnih) preduzeća, rekonstrukcija korporativnog sektora... Ovo, nažalost, znači teške i nepopularne odluke, zatvaranje fabrika i čitavih industrijskih sektora.
Dalje, morate svesti inflaciju na jednocifrenu, obuzdati budžetske troškove, smanjiti visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni (koji je u ovoj godini jednak ukupnom izvozu) i dug inostranstvu (dve milijarde dolara u 2006, naspram manje od milijardu u 2005). Dakle, više budžetske discipline, spremnije ulazite u "privatna partnerstva" koja će EBRD rado podržati na predlog vlade, manje se bavite politikom a više ekonomijom (ovo je, u stvari, zamerka stranih investitora, koje morate da privučete u što većem broju), hrabrije i odlučnije sprovedite privatizaciju državnih firmi i konačno se ratosiljajte nasleđa "društvenog vlasništva". Krenite u reformu penzionog fonda: i to može doprineti ubrzanju privrede. Razvijajte tržište nekretnina.
I, najzad, primetio bih da u zemlji ima novca, samo ga treba pametno trošiti i odgovorno investirati, da ne ugrozite postignutu makroekonomsku stabilnost.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 14.12.2006.]
