Izvor: Politika, Fonet, 16.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trgovci produžavaju neplaćanje proizvođačima

Ovo je direktan udar na likvidnost industrije, kaže Rodoljub Drašković. – To je nevoljna kartelizacija, tvrdi Božo Drašković

Od domaćih i trgovaca iz okolnih zemalja koncern „Svislajon" u ovom trenutku za isporučenu robu potražuje oko 50 miliona evra. Veći deo duga je već juče stigao na naplatu, ali novca na računu nema. Trgovci, prema rečima vlasnika navedene kompanije Rodoljuba Draškovića, samovoljno produžuju rokove plaćanja, pa će ona baš kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnoge druge u Srbiji biti prinuđena da koristi kreditne linije (iako se do sada nije prezadužila) da bi održala solventnost i uspela uredno da izmiruje svoje obaveze.

– To je poražavajuće. Ne uzimamo kredite za nove investicije. Ne možemo da naplatimo menice, jer su u nekim slučajevima preduzeća koja nam duguju već u blokadi. Trgovci jednostavno i dalje produžavaju rokove plaćanja i to za dva meseca preko dogovorenog roka. Ovo je direktan udar na likvidnost industrije – kaže Rodoljub Drašković.

Produžavanje rokova plaćanja robe u ovom trenutku teško podnose i finansijski najzdravija preduzeća. Manji proizvođači već stradaju i otpuštaju radnike, dok se veliki za sada pribojavaju da bi takav scenario, ukoliko se nešto ne promeni, mogao da se dogodi i njima.

Bojan Radun, vlasnik „Nektara", kaže da njegova kompanija još nije u teškoj situaciji, nemaju ni prevelika potraživanja, ali se situacija u poslednjih nekoliko meseci pogoršala.

– Čujem da su rokovi za plaćanje robe u nekim slučajevima probijeni i više od tri meseca. To je teško izdržati. Bio sam pre nedelju dana u Rusiji i na njihovom takođe nestabilnom tržištu, na kome je za samo poslednjih mesec dana rublja oslabila za 20 odsto, rokovi plaćanja ne idu preko 45 dana – kaže Radun.

Ni pekari poslednjih meseci nisu u boljoj situaciji. Proizvodnja hleba je smanjena 10–15 odsto, a direktor „Klasa" Momir Lazić kaže da to ukazuje da se ova namirnica ne baca kao ranijih godina.

– Naša potraživanja su u ovom trenutku oko 200 miliona dinara, a dugovanja mnogo manje. Teško naplaćujemo robu i valuta je već probijena za oko mesec dana – kaže Lazić.

Malo je trgovaca, po njegovim rečima, koji plaćaju robu na vreme. „Klas” dnevno isporuči oko 100 tona hleba i peciva i iako je ugovorom predviđeno plaćanje u roku od najviše 60 dana, dešava se da ni za tri meseca novac ne legne na račun.

– Ulazimo u jedan krug i bojim se da ne bude začaran. Često umesto novca sa trgovcima ulazimo u kompenzacije, a onda robu koja nama nije potrebna nudimo onima kojima dugujemo. Situacija se, u svakom slučaju, pogoršava – kaže Lazić.

I u Uniji pekara kažu da je situacija otežana od januara, kao i da je plaćanje zaustavljeno. Prema rečima Zorana Pralice, predsednika udruženja, manji proizvođači su u velikom problemu jer teško opstaju u ovakvim uslovima.

– Rokovi za plaćanje se produžavaju, a razlog je nedostatak obrtnih sredstava i nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita. Sve to vodi u kolaps privrede – kaže dr Božo Drašković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.

Po njegovim rečima, proizvođači finansiraju trgovce. U periodu dok čekaju novac za svoju robu, oni moraju da podignu kredit da bi proizvodili. I dok, s jedne strane, plaćaju visoke kamate bankama na zajmove, s druge strane beskamatno kreditiraju trgovce.

– To je nevoljna kartelizacija. Rokovi naplate ne bi trebalo da budu duži od dva meseca. Nijedna roba ne stoji toliko u magacinu. Međutim, nije to samo srpski recept odlaganja naplate. Taj problem postoji i u svetu. Na primer, „Volmart” ima praksu dugih rokova naplate. Jednostavno, pozicije su se promenile. Do pre nekoliko decenija proizvođači su bili dominantni – kaže Božo Drašković.

U „Delta maksi grupi” kažu da situacija jeste teška, ali da se oni trude da reše probleme sa nagomilanim dugovima.

– Mi još dobro stojimo. U dogovoru sa dobavljačima smanjujemo dugove i u narednom periodu ćemo kroz kreditne linije uspeti da umanjimo dugovanja – kaže Rajko Mandić, direktor „Delta Maksi Srbija”.

Na pitanje koliko se u slučaju ovog trgovca plaća preko valute, on kaže da to zavisi od kategorije robe i ugovora sa proizvođačima.

Žiga Debeljak, generalni direktor „Merkatora", nedavno je izjavio za „Politiku" da taj trgovački lanac uredno izmiruje svoje ugovorne obaveze prema dobavljačima i da ne namerava da produžava rokove plaćanja.

Jelica Antelj

[objavljeno: 17/03/2009]

Nastavak na Politika...