Izvor: B92, 14.Feb.2014, 16:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trećina toplana prelazi na biomasu

Beograd -- U Srbiji bi oko trećina toplana mogla preći na upotrebu biomase kao energenta, rečeno je danas na skupu o grejanju u Srbiji.

Kako je rečeno, najranije za godinu dana bi prve toplane trebalo da krenu sa proizvodnjom toplotne energije iz tog obnovljivog izvora.

Osam od ukupno 19 toplana koje prelaze na upotrebu biomase kao goriva, ušle su na rang listu kao najisplativiji projekti i one bi prve trebalo da počnu da upotrebljavaju biomasu umesto mazuta i drugih konvencionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << energenata, istaknuto je na skupu, koji je organizovao Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF).

Za prelazak na korišćenje biomase toplanama su na raspolaganju povoljna sredstva Nemačke vlade od 102 miliona evra, za koja će moći da se apliciraju preko Nemačke razvoje banke (KfW). Dodatnih 16 miliona evra, ili 10 odsto ukupne vrednosti projekta, obezbediće lokalne samouprave, rekao je pomoćnik direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević.

On je podsetio da je prošle godine upućen poziv gradovima koji su zainteresovani da učestvuju u tom projektu, da se prijavilo njih 15, a da su još četiri grada od ranije prešla ili rade na prelasku na upotrebu biomase.

Među tim gradovima su Kikinda, Zrenjanin, Šabac, Velika Plana, Jagodina,Trstenik, Kladovo, Negotin, Kanjiža....

On je na naglasio da bi prelazak tih toplana na upotrebu biomase, značio revolucionarnu promenu u daljinskom sistemu grejanja u Srbiji i naveo da će zahvaljujući tome potrošači imati jeftinije grejanje, životna sredina će biti čistija, lokalno stanovništvo i gazdinstva će sakupljati i prodavati biomasu za te potrebe, a sve zajedno će doprineti otvaranju novih radnih mesta.

One toplane koje ove godine započnu prelazak na biomasu, a koje proizvode samo toplotnu energiju, moći će sa novim gorivom da počnu da rade već za godinu dana, dok će toplane koje će istovremeno proizvoditi i toplotnu i električnu energiju, moći da završe taj proces modernizacije za dve godine.

Biomasa, uglavnom drvna, treba da se skuplja u prečniku od 50 kilometara oko toplane.

Na primer u u Kladovu već postoje velike količine drveta, od oko 6.000 kubika, na deponiji na koju se odlaže drvni otpad koje donese Dunav do brane na hidroelektrani đerdap, rekao je Vasiljević i naveo da je slično i sa deponijom drveta u Bajinoj Bašti, kod istoimene hidroelektrane, gde je sakupljeno 3.000 kubika drveta.

On je naveo da je na daljinski sistem grejanja priključeno 3,1 milion stanova u Srbiji ili 25 odsto potrošača i da postoji 57 toplana uSrbiji, sa ukupnim kapacitetom od 7.000 megavata.

Skup je organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zašstite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, u saradnji sa Agencijom za energetiku.

Nastavak na B92...