Izvor: Politika, 26.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tope se državne plate
Prosečna zarada zaposlenih u javnom sektoru do novembra 2014. bila je veća za petinu nego kod privatnika, a sada je ta razlika smanjena na 14 odsto
„Državni posao” u Srbiji, do pre godinu-dve, siguran, lagodan i dobro plaćen, postao je gotovo neostvariv san. U državnu službu je nemoguće ući, ali se iz nje ekspresno izlazi – s rešenjem o otkazu, doduše uz otpremninu. Ako je za utehu onima koji beznadežno čeznu za državnom platom, ekonomisti tvrde da i ona gubi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na privlačnosti.
Prosečna zarada zaposlenih u javnom sektoru do novembra prošle godine bila je veća za petinu nego kod privatnika. U prva tri meseca 2015. ta razlika je smanjena na 14 odsto. Kad se izuzmu plate zaposlenih u javnim preduzećima, razlika je još manja, tako da je prosečna zarada u javnom sektoru sada veća za 10 odsto nego u privatnom, tvrdi profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
– Plate u javnom sektoru su veće nego u privatnom i u većini zemalja Evropske unije, pre svega zato što je u državnim službama više zaposlenih sa višim i visokim obrazovanjem nego u privatnom sektoru – kaže Arsić, koji je i urednik časopisa ,,Kvartalni monitor”. – Ta razlika se kreće od 20 do 80 odsto. Izuzetak su Finska, Danska, Mađarska i Slovačka, u kojima nema razlike u prosečnoj plati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. Poslednjih godina ta razlika se smanjuje.
Generalno, kupovna moć prosečne plate u Srbiji opada od 2010. godine, a linija prosečne realne zarade na grafikonu zvanične statistike od kraja 2012. sve oštrije stremi nadole. Da će plate zaposlenih u državnim službama u naredne dve-tri godine sigurno padati, zato što će rate i kamate na državni dug rasti, jedna je od retkih tema povodom koje se ekonomisti ne spore.
Najveći međugodišnji pad zarada u prvom tromesečju ove godine od 7,2 odsto zabeležen je u sektoru finansijske delatnosti i osiguranju, kao i ostalih uslužnih delatnosti. U delatnostima u kojima dominira država realne neto zarade su više opale u sektoru obrazovanja nego u zdravstvu, a razlika iznosi čak 3,4 procentna poena. Arsić kaže da je manji pad realnih zarada u zdravstvu verovatno posledica toga da se ova delatnost u većoj meri oslanja na sopstvene prihode, nego što je to slučaj sa obrazovanjem.
Znatan deo razlike između plata u javnom i privatnom sektoru „ispeglan je” smanjenjem novembarskih „državnih plata” za 10 odsto koja je isplaćena u decembru, a potom njihovim zamrzavanjem. Arsić primećuje da je smanjenju te razlike doprinelo i restriktivnije odobravanje dodataka za prekovremeni rad i drugih nadoknada.
– Ako se ima u vidu da se u privatnom sektoru deo zarada isplaćuje na crno, ova razlika je verovatno i nešto manja – smatra Arsić.
S obzirom na to da su plate u javnom sektoru zamrznute, naš sagovornik očekuje da će sadašnja razlika između plata zaposlenih kod države i u privatnim kompanijama dodatno biti smanjena u periodu 2015–2017.
Vladimir Vučković, urednik časopisa ,,Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), ukazuje da je pad zarada u javnom sektoru u prvom tromesečju 2015. godine bio dubok – između sedam do osam odsto. Na drugoj strani, podaci o istovremenom rastu plata u privatnom sektoru ,,prilično su impozantni” – iznose 6,5 odsto za prvi kvartal. U martu je taj rast iznosio čak 9,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Za Vučkovića ostaje pitanje da li se to zaista dešava na terenu, ili je reč o boljem statističkom obuhvatu mase zarada i u privatnom sektoru.
– Postoje nagoveštaji da je borba protiv sive ekonomije uterala privatni sektor u bolje prijavljivanje svih podataka, pa i zarada u privatnom sektoru – zaključio je Vučković.
Kako god, tek ovaj rast zarada u „proizvodnom sektoru” u prva tri meseca, koji beleže i autori ,,Kvartalnog monitora”, takođe je doprineo smanjenju razlike u platama zaposlenih u ,,državnoj službi” i kod privatnika.
Prerađivačka industrija i građevinarstvo beležili su ustaljeni rast realnih neto zarada u poslednjih godinu dana, a suzbijanje rada na crno je naročito vidljivo u građevinarstvu.
Autori „Kvartalnog monitora” ukazuju da je prerađivačka industrija imala značajan rast realnih neto zarada od šest odsto u prva tri meseca 2015. U prerađivačkoj industriji rast realnih zarada veći je u odnosu na rast proizvodnje, a pri tome je zaposlenost porasla za 2,6 odsto. Znatno veći rast zarada od rasta produktivnosti mogao bi se bar jednim delom objasniti suzbijanjem sive ekonomije.
Smanjenje razlike između plata u javnom i privatnom sektoru je opravdano ne samo zarad fiskalne konsolidacije, nego i zbog unapređenja konkurencije na tržištu rada, ukazuje Arsić
– Ipak, veće smanjenje plata u javnom sektoru moglo bi da bude kontraproduktivno, jer bi dovelo do odliva najboljih kadrova , kao što su lekari, nastavnici i drugi, što bi uticalo na pad kvaliteta javnih usluga – upozorava Arsić. Preterano smanjenje plata u javnom sektoru može da utiče i na povećanje korupcije, što znači da bi se povećali privatni troškovi građana pri korišćenju javnih usluga, kao i na kvalitet usluga koje pruža javni sektor.
Prava mera je preduslov svake uspešne politike.
.jpg)
