Izvor: Politika, 23.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško se stiže a lako silazi s police
Da bi se neki naš proizvod pojavio u prodajnoj mreži lanca „Metro”, treba da ispuni puno uslova, ali ako samo jednom ne održi zadati kvalitet briše se iz ponude
Srbija, sa pedeset pet privatnih robnih proizvođača u veoma razgranatoj mreži multinacionalnog trgovinskog lanca „Metro keš end keri” (plati i nosi), ne zaostaje mnogo za većim i privredno jačim zemljama. Sasvim je, kako bi se reklo, u trendu s mnogo razvijenijim zemljama, ali od tog broja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo važnije, po oceni predsednice Upravnog odbora „Metroa” u Srbiji, Veronike Punčeve, da ti proizvodi, koji su se teškom mukom „ispeli” na prodajne police te velike kuće, stabilnim kvalitetom u dugom vremenskom periodu dokažu da su zaslužili poverenje kupaca u mnogim od 32 zemlje sa 650 velikih prodajnih centara.
Da bi neki od naših proizvođača uopšte stigao do „Metroovih” polica, najpre treba da zadovolji sve propisane uslove iz stalno otvorenog tendera, kojim ta firma poziva na saradnju lokalne firme – od tehničko-tehnoloških, preko proizvodnih i finansijskih kapaciteta do nespornog i priznatog kvaliteta, koji se ne utvrđuje samo primenjenim standardima kvaliteta (Hasap ili ISO), već i onim što ustanove stručnjaci „Metroa”. Tek kada se ti testovi savladaju može da se razgovara o ozbiljnijim poslovima, upozorava Punčeva i dodaje da svaki potencijalni partner mora da dokaže da raspolaže proizvodnim kapacitetima i finansijskim sredstvima. Zbog čega? Da u slučaju naglog skoka tražnje njegovog proizvoda tu „glad” zadovolji u razumnom roku. Nedopustivo je, uverava nas, za ozbiljnog trgovca, kakav je „Metro”, da se neki proizvodi pojavljuju s vremena na vreme. Ima ih – pa nestanu. Ponuda mora da bude stabilna, ne samo po kvalitetu, koji je uvek na prvom mestu, već i po količini i, ništa manje važno, po konkurentnoj ceni.
„Metro”, prema rečima naše sagovornice, ne pozajmljuje novac svojim budućim partnerima ne bi li se opremili ili razvili proizvodnju. To je njihova obaveza. Ali, „Metro”je svakom potencijalnom proizvođaču koji se kvalifikovao za partnera izdao pismenu preporuku o koju malo koja banka može da se ogluši. Posle svega toga mnogo se lakše pravi biznis plan i investicija privodi kraju.
Punčeva je, kako reče, za sada veoma zadovoljna sa onim što rade naši robni proizvođači, uglavnom hrane (slatkiši, konzervirani i slični proizvodi). Za nju nije toliko bitan sam broj artikala. Mnogo je važnije da su „dobre proizvodne kondicije”. Da im kvalitet bude trajan i ujednačen. Ne treba, kaže, ponovo da upozorava kako se na „Metroove” police dosta teško i mukotrpno stiže, ali su zato obostrane koristi i benefiti, dugoročno, veoma veliki. Izvoziti preko „Metroa” mogu samo firme i preduzetnici koji su se opredelili za stabilan kvalitet i striktno poštovanje pravila igre. Upravo zato što se kvalitetu i ozbiljnosti posla pristupa sa veoma velikim odgovornošću, gotovo posvećenošću, sa polica se za čas i lako silazi. Najčešće zauvek, ako se neko polakomi i pomisli da se koji put može prošvercovati sa lošijim kvalitetom robe. To je, tvrdi prva menadžerka „Metroa” u Srbiji, potpuno isključeno. Niko se ne može igrati sa firmom koja pravi milijarde evra, snabdeva milione ljudi i zapošljava više od 100.000 u „Metrou keš end keri”, a u „Metro grupi” više od 300.000 radnika širom sveta.
Kompaniji je, takođe, veoma stalo da pored dobre i kvalitetne ponude domaćih proizvoda, pod njegovim robnim žigom, ima i odgovarajući plasman robe. U Srbiji se nudi oko 25.000, a u razvijenijim zemljama i do 50.000 proizvoda. Pravilo je, takođe, da se s domaćeg terena nabavlja oko 90 odstoponuđene robe, a preostalih desetak odsto se uvozi. Reč je, uglavnom, o robi koja se ne proizvodi kod nas ili je veoma specifična da se mora nabavljati na strani.
U takvim okolnostima „Metrou” je veoma stalo da razvije partnerski odnos sa malim trgovcima (samostalne radnje, piljare, ali i kafići i restorani), koji čine najmanje 65odsto maloprodaje Srbije. To je veliki izazov i za „Metro” i ta im kuća ide u susret nudeći im ne samo stručnu pomoć u opremanju dućana, već i u odabiru asortimana i vrste robe koju će ponuditi potrošačima „na svom ćošku”.
Konkurencija je u Srbiji sve oštrija, pa se udruženim snagama valja odupreti svim izazovima. Tradicionalni vid kupovine, kaže na kraju razgovora Punčeva, kakav je u Srbiji i koji samo valja usavršavati, mora da ostane u rukama najboljih. Punčeva se ne plaši suda potrošača.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Kajmak najjači brend Srbije
Za Punčevu, već iskusnog trgovca, najjači brend Srbije je ubedljivo – kajmak. I ona bi ga veoma rado iznela na police „Metroa” širom Evrope, ali, za sada, bez većih izgleda. Mnogo je, tvrdi, malih proizvođača koji ga prave u krajnje primitivnim uslovima. Nema velikih, koji će voditi računa ne samo o tehnologiji proizvodnje, već i svemu onom što tome prethodi – od sirovog mleka (da nema antibiotika i štetnih materija), preko zdravlja i ishrane krava, do prostorija u kojima se mleko razliva i kajmak sakuplja. Punčeva tim povodom moli čitaoce „Politike” da joj pomognu u pronalaženju odgovarajućeg proizvođača kajmaka u Srbiji. Konkurs je stalno otvoren, ali, podseća – popusta nema. Kvalitet i standardi su na prvom mestu. Ko ih položi čekaju ga police „Metroa” širom sveta i dobra zarada.
[objavljeno: 24/01/2010]
