Izvor: B92, 01.Apr.2012, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Ni liberal ni komunista/FOTO
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kazao je obilazeći PKB da ne veruje u državu "brutalnog" liberalizma, ali ni u onu koja preuzima na sebe upravljanje preduzećima.
Tadić je izrazio zadovoljstvo transformacijom PKB-a u uspešnu kompaniju, koja može da posluži kao primer kako se odgovornim odnosom i planiranjem države i dobrom poslovnom politikom mogu očuvati proizvodnja i radna mesta.
Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je zajedno sa ministrom poljoprivrede Dušanom Petrovićem i gradonačelnikom Draganom Ðilasom obišao farmu muznih krava i upoznao se sa početkom radova na prolećnoj setvi kukuruza u okviru PKB-a, koji je od septembra prošle godine u vlasništvu grada Beograda.
Kako je izgledala poseta predsednika Srbije Borisa Tadića PKB-u pogledajte u našoj Galeriji.
U kompaniji, nekadašnjem posustalom kombinatu, sprovedena je unutrašnja reorganizacija, socijalni program, otpisana dugovanja od 2,8 milijardi dinara i pripremljen plan novih investicija i razvoja, te sada uspešno posluje.
Tadić je ukazao da je ključna za opstanak PKB bila odluka države da je ne prepusti divljoj privatizaciji, kakva je uništila brojna preduzeća u Srbiji, već da angažuje sposoban menadžment i podrži uvođenje novih znanja i tehnologija, kojima se obezbeđuje konkurentnost i na našem, ali i na evropskom tržištu.
"Naši poljoprivrednici treba od savetnika, koje je ministar poljoprovrede organizovao, da dobiju informaciju da ne treba ulagati izlišna sredstva u infrastrukturne radove, izgradnju štala, da nema potrebe zagrevati prostor. Potrebno je višak sredstava orijentisati u genetiku, kvalitetnu hranu. Na taj način se čuva taj stočni fond i podiže prouktivnost", kazao je Tadić. Samo podizanjem produktrivnosti, kvaliteta i smanjenjem cena možemo da se izborimo sa strahovito velokom konkurencijom koja dolazi iz sveta, uveren je on.
Odluka da se PKB ne pusti niz vodu divlje privatizacije doneta je, objasnio je predsednik Tadić, s gledišta značaja te firme za snabdevanje grada Beograda, ali i njenog izvoznog potencijala, pod uslovom racionalne organizacije proizvodnje i u budućnosti.
Tadić je istakao da je od ključne važnosti da se nađe prava mera u angažovanju države u ovakvim slučajevima - jer, kako je objasnio, niti država treba da upravlja privredom, niti sve treba prepustiti pravilima brutalnog liberalizma.
Tadić je podsetio da ima još primera preduzeća kao što je PKB - preduzeće za podzemnu eksploataciju mrkog uglja Resavica, Kolubare, koji je takođe državno preduzeće i koje, prema njegovim rečima, ima izuzetan rezultat u podizanju kvaliteta proizvodnje sa novim investicijama, kao i železare Smederevo, koju je država takođe rešila da sačuva od gašenja, kako bi sačuvala radna mesta dok se ne nađe strateški investitor.
On je kao jednako važno istakao neophodnost primene novih znanja i tehnologija. "Samo komponenta znanja u svakoj oblasti može da obezbedi dodatnu vrednost, veće zarade i stabilnijij i sigurniji život za ljude. Svi oni koji danas ne primenjuju nova znanja kaskaće u proizvodnji, neće biti konkurentni za tri četiri godine”, poručio je Tadić.
U slučaju PKB, to je značilo da se vodilo računa o novim tehnologijama i standradima u toj vrsti proizvodnje i sada može da bude model za sva ostala gazdinstva i individualne poljoprivredne proizvođače.
Model držanja stoke odnosno mlečnih krava Holštajn rase, koji je ovde prikazan, trebalo bi, kako je dodao, da bude svugde primenjen.
On je ukazao na još jednu prednost što je PKB u vlasništvu grada Beograda, jer se, naime, na delu zemljišta te kopmanije nalazi obilaznica oko Beograda, a u blizini se gradi i most Zemun-Borča, što će biti od koristi i PKB, i građanima koji žive na levoj obali Dunava.
Govoreći o infrastrukturnim projektima u tom delu Beograda, kao što su obilaznica i most, gradonačelnik Ðilas je rekao da bi u tom delu trebalo izgraditi slobodnu carinsku zonu, dok je predsednik Tadić istakao neophodnost izgradnje logističkog centra u blizini Luke Beograd, koji bi se prostirao na 100.000 kvadratnih metara.
Generalni direktor PKB korporacije Rajko Mandić je, prilikom obilaska farme i imanja, rekao da je u planu izgradnja savremene farme sa 2. 500 muznih krava, kao i izgradnja energane na biogas i plastenika na 8. 000 kvadratnih metara.
Mandić je naveo da je u planu u narednoj godini da budu izgrađene još dve farme krava, a 2014. jedna istakvši da je proizvodnja mleka u PKB-u već povećana za 20 odsto. On je rekao da PKB trenutno raspolaže sa 8.800 muznih krava, a da je u planu da taj broj dostigne skoro 11.000.
Prema njegovim rečima, ove godine zasejano je tri puta više šećerne repe nego prošle, a počela je i setva kukuruza.
Mandić je rekao da se u PKB-u godišnje prizvede 8.000 litara mleka po kravi, a da je cilj da se kroz podizanje produktivnosti dostigne 10.000 litara.
Mandić je rekao da je plan za 2012. godinu setva na površini 21.500 hektara, a da se najveći akcenat stavlja na kulture kao što su pšenica, kukuruz, ječam, soja i šećerna repa.
