Izvor: Politika, 30.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka: Srbija malo troši na siromašne
Vladi Srbije preporučeno da poveća davanja za materijalno obezbeđenje porodica i dečje dodatke
Siromašni u Srbiji, pa čak ni ostali korisnici socijalnih davanja, ovih dana bar ne moraju da strahuju od preporuka i zahteva međunarodnih finansijera za smanjenje javne potrošnje.
Bolećivija prema siromašnima Svetska banka državi čak preporučuje da prema najugroženijima bude još socijalno odgovornija: da poveća izdatke za neke vrste socijalne pomoći poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << materijalnog obezbeđenja porodice i dečjih dodataka, da obuhvati veći broj ljudi kojima je finansijska podrška države najpotrebnija, uz zamrzavanje drugih socijalnih programa, na sadašnjem nivou.
Zahtev srpske vlade za povećanje mase za isplatu socijalnih davanja u narednoj godini, stavljen je tokom razgovora o budžetskom okviru za 2010. i pred tvrdokorniji MMF.
Jer, kako je pokazala najnovija uporedna analiza Svetske banke, urađena za potrebe studije „Kako sa manje uraditi više”, Srbija, ukupno gledano, relativno malo troši na socijalna davanja, odnosno pomoć: u proseku od 2005. do 2009, manje od dva odsto BDP-a.
To je manje od prosečno potrošenog za ove namene u zemljama OECD-a (2,5 odsto u 2006) i EU (2,6 odsto) i otprilike kao u zemljama Evrope i centralne Azije na sličnom nivou ekonomskog razvoja. U poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije, u kojima čiste budžetske beneficije, bez doprinosa, imaju sličnu strukturu i ciljeve, Srbija troši nešto više od Makedonije i Hrvatske, a manje od BiH.
Međutim, srpska država na programe namenjene siromašnim porodicama troši malo ili sve manji deo društvenog kolača: u 2008. samo sedam odsto socijalne potrošnje usmereno je na materijalno obezbeđenje porodice, a manje od 16 odsto na dečje dodatke.
Zajedno, potrošnja za ova dva programa iznosi samo 0,44 odsto BDP-a, mnogo manje nego u zemljama Evrope i centralne Azije. Mada su javni izdaci za socijalne programe, u celini povećani, sa 1,3 odsto u 2006, na 1,8 odsto BDP-a u 2008. godini, izdvajanja za materijalno obezbeđenje porodice i dečje dodatke su opali: za dečje dodatke sa 0,42 odsto (2005) na 0,3 odsto BDP-a (2008), a za materijalno obezbeđenje siromašnih porodica sa 0,16 na 0,14 odsto.
Šta dalje kako bi država sa manjim izdacima za socijalu postigla što više?
Stručnjaci za ovu oblast slažu se da je na srednji rok, sem decentralizacije sistema socijalne zaštite, potrebno i preispitati novčana davanja iz svih uglova: cilja, administrativnih procedura, adekvatnosti cenzusa za kandidaturu i iznosa naknada. Kako se ne bi događalo da dečji dodatak primaju i porodice koje nisu siromašne ili da neka domaćinstva budu favorizovana u odnosu na druga.
Mada ima predloga da se odmah pređe na uvođenje provere imovinskog stanja u vladina dva najskuplja programa socijalne pomoći – porodiljske i boračke naknade, što bi smanjilo troškove za polovinu i uštedelo 1,2 odsto konsolidovanih rashoda države, eksperti Svetske banke su skeptični. Smatraju da nije sigurno da će takav korak biti politički isplativ, odnosno da bi provera imovinskog stanja zaista dala željeni rezultat.
Umesto toga, preporučuju vladi iz Svetske banke, trebalo bi da se fokusira na povećanje ulaganja u programe kod kojih se već vrši provera imovinskog stanja: materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak.
– Recesija će verovatno dalje smanjivati prihode siromašnih i povećati njihov broj. Vlada treba da razmisli i o povećanju naknada za materijalno obezbeđenje porodice i dečje dodatke. I da se pripremi za finansiranje rastućeg broja korisnika. To ne bi bilo naročito skupo. Udvostručavanje finansiranja za oba programa bi predstavljalo povećanje rashoda od samo jedan odsto konsolidovane potrošnje države, izračunali su u Svetskoj banci.
Samo da li će i MMF imati toliko razumevanja?
-----------------------------------------------------------
Manje naknade najplaćenijim porodiljama
Srbija je, u poređenju sa drugim zemljama, prilično širokogruda prema porodiljama, ukazuju uporedne analize Svetske banke. Materinske beneficije (plaćeno odsustvo) u zemljama EU, uključujući i nove članice iz srednje i istočne Evrope, gde se takve beneficije finansiraju iz doprinosa za osiguranje, u principu, traju kraće (maksimum godinu dana), a nadoknada je uglavnom manja, (najviša je manja od zarade), a u nekim zemljama ona opada protokom vremena kako bi se majke motivisale da se vrate na posao.
Program nadoknade zarade (plaćeno odsustvo) u doba porodiljskog odsustva ima veliki udeo (26 odsto) u ukupnoj potrošnji za socijalne programe Srbije, mada na njega otpada samo 0,5 odsto BDP-a. Međutim, problem je i u nekim manjkavostima koje bi mogle da se otklone i donesu budžetske uštede, i bez radikalne izmene programa, smatraju u Svetskoj banci:
– Veći deo ovog budžetskog izdatka ne ide siromašnim, već onim bolje situiranim porodiljama sa većom platom. One su, recimo u 2007. primile 47 odsto više nego siromašnije majke. Neželjene posledice u raspodeli mogu se rešiti obaranjem gornjeg limita za isplate sa pet prosečnih na tri prosečne plate korisnice naknade. Takođe, uštede bi donelo i skraćivanje perioda u kome država plaća naknade, do maksimalnih 12 meseci.
-----------------------------------------------------------
Politički skupe uštede na borcima
Veliki deo socijalne potrošnje države u Srbiji (gotovo trećina ili 29 odsto) odlazi na boračku zaštitu . Državni budžet Srbije obezbeđuje širok spektar boračke pomoći: za oko 45.000 boraca, od kojih su 27.000 invalidi iz rata ili mirnodopski, 3.000 su civilne žrtve i 15.000 članovi porodica.
Međutim, Svetska banaka u ovom trenutku ne insistira na smanjenju ili ukidanju boračkih beneficija, iako država najavljuje reformu i reviziju ovih prava.
– Bitno je izračunati cenu, pa i političku, pre nego što se zakon donese, posebno kada je o smanjivanju ili ukidanju nekih prava reč. Do nekih ušteda sada se može doći uspostavljanjem elektronskog registra i sistema upravljanja podacima radi provere da li korisnici imaju pravo na to što primaju.
Isto važi i za roditeljski dodatak, dodaju u Svetskoj banci, „koji je ma koliko diskutabilan, ipak relativno jeftin za državu”, pa preporučuju da se zadrži na sadašnjem nivou.
Vesna Jeličić
(Sutra: Skupi državni darovi)
[objavljeno: 31/08/2009]
