Izvor: Politika, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staklara, četvrti put
Zašto su propala dva tendera i zašto je zakazana aukcija za prodaju jedine fabrike ravnog stakla u Srbiji
PANČEVO – Ostao je još samo jedan pokušaj da pančevačka Industrija stakla nađe novog vlasnika. Ne bude li i za tu aukciju zainteresovanih, fabrici koja je osnovana pre 75 godina preti stečaj. Ako je za utehu, kako kaže Milena Petrović, direktorka Staklare, bila bi to "radna" verzija stečaja, jer se ovde još radi i zarađuje, ali bi 570 radnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moralo na biro rada. Veruje se da bi na posao bio vraćen tek svaki drugi.
Poslednji pokušaj privatizacije propao je 13. jula, kada je Agencija morala da objavi da se na aukciju za prodaju Staklare niko nije prijavio. Pre toga propala su i dva tendera: prvi 2003, a drugi 2005. (Grčka kompanija JULA je 2005. godine otkupila tendersku dokumentaciju, ali je na kraju odustala i to ponajviše zbog velikog broja radnika, kojih je tada bilo 700, tvrdeći da je dovoljno 250 zaposlenih.)
– Mnogo smo učinili da smanjimo broj zaposlenih. Kada sam došla na mesto direktora, Staklara je imala 1.480 radnika. Posle dva socijalna programa, koja je novčano pomogla država, ostalo ih je 570. I sada je, pošteno govoreći, prema obimu posla, opet skoro svaki drugi višak – kaže Petrovićeva.
Od juna 2003. u Pančevu se više ne proizvodi ravno staklo. Tada je, posle havarije, prestala da radi peć "pitsburg", stara trideset godina, a pre nje su ugašene peći "furko" s još starijom tehnologijom.
Staklara je ipak ostala "na nogama". Radi pogon za proizvodnju auto-stakala i staklene galanterije za belu tehniku, ampula i još nekoliko manjih linija. Ponešto se i izvozi, uključujući i šamotne opeke iz starih peći i stakleni krš, kako bi se preživelo.
U Staklari veruju da je glavni problem za kupce to što se prodaje fabrika u celini. Sve bi išlo brže, a možda bi se i veće pare dobile da su pogoni prodavani pojedinačno. Čak su i privatizacioni savetnici zagovarali takav metod prodaje, ali on nije prihvaćen. Sada, na primer, kupac mora da kupi ogroman plac s mnoštvom starih zgrada ogromnih dimenzija i plaća gradu mesečno milion dinara, samo na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta.
Da je aukcija 13. jula uspela, za Staklaru bi se licitiralo od 4,5 miliona evra. Na drugoj aukciji, za koju ovih dana sledi poziv, a četvrtom pokušaju prodaje, licitiraće se od oko dva miliona evra. Naravno, ovome treba dodati neizmirene dugove fabrike teške šest miliona evra i obavezu ulaganja u prvoj godini od bar milion evra.
– Ne može se reći da sam, očekujući sledeću aukciju, ubeđeni optimista, ali onaj ko bude ušao u ovaj posao može računati da mu ništa neće biti utajeno. I to spada u dobru tradiciju koju je ova fabrika decenijama gradila – kaže direktorka Milena Petrović.
M. Šašić
[objavljeno: 26.07.2006.]
.jpg)
