Izvor: B92, 10.Okt.2011, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsku malinu pregazilo tržište
Beograd -- Malinari nemaju podršku hladnjačara, koji kažu da je reč o proizvodu koji mora da se vrednuje na tržištu.
Prvi dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede malinari su imali početkom berbe, kada su izdejstvovali da se hladnjačama odobre povoljni krediti, kako bi oni proizvođačima mogli da isplate 100 dinara za kilogram.
Međutim, hladnjače koje i na inostranom tržištu pokušavaju da se pozicioniraju dobrim cenama voća iz Srbije, tvrde da kreditna opterećenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne mogu da izdrže.
Zoran Mišić, vlasnik firme Atle, kaže da "Srbija nije velesila na svetskom tržištu malina, daleko ispred nas je Čile, sledi ga Poljska a obe zemlje imaju proizvodnju pod kontrolom koja garantuje čisto i bezbedno voće. Kod nas na prste možete izbrojati proizvođače koji u malinjacima imaju toalete, vodu i tečni sapun, pa je za svaku isporuku neizvestan ishod kontrole".
Proizvođači postigli dogovor sa Dačićem
Malinari koji su protestovali tražeći od države subvencije za izvoz tog voća, zadovoljni su posle jučerašnjeg sastanka sa zamenikom premijera Ivicom Dačićem, izjavio je predsednik Unije proizvođača maline Dragan Terzić. Prema njegovim rečima, Dačić je obećao da će probleme malinara izneti predsedniku Borisu Tadiću i na sednici Vlade i da će potom biti zakazan sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, a malinari pristaju da im subvencije budu isplaćene do 31. marta naredne godine.
"Na svetskom tržištu nema propusta, kvalitet voća se proverava laserima i savremenom tehnologijom koja utvrđuje prisustvo virusa, i nije retka situacija da se vrate isporučene količine", objašnjava Mišić, čija firma godišnje proizvodi i izvozi na tržišta EU i Amerike oko tri hiljade tona takozvane konzumne maline, odnosno voća prve klase.
On dodaje i da je problem domaćih proizvođača to što se uporno drže stare sorte "vilamet" čija berba traje oko tri nedelje, a na inostranom tržištu se prodaje kao griz, koji služi jedino za dalju preradu.
"Cena griza ove godine se na svetskoj berzi kreće oko 1,05 evra sa prevozom iz Srbije, a naši malinari traže evro u otkupu. To nije realna cena čak ni za roling, prvu klasu, koja se sada u svetu prodaje za najviše 1,4 evra, jer postoje i troškovi manipulacije", objašnjava Mišić i dodaje da Poljaci, za daleko kvalitetniji rod, trenutno dobijaju 60 do 80 centi po kilogramu.
I u drugim hladnjačama kažu da pritisak malinara da im Ministarstvo poljoprivrede garantuje cenu, loša poruka stranim investitorima, koji su pre neku godinu najavljivali ulaganja, ali su, suočeni sa preteranim intervencionizmom države u određivanju otkupnih cena, odustali.
"Malinari su navikli u vreme Miloševića, da od skromnih zasada čija berba traje nekoliko nedelja, za tri sezone stave kuću pod krov. Ali, to je period kada Evropa nije imala stabilne proizvođače. Oni su u međuvremenu investirali u zasade u Poljskoj i Mađarskoj, pretekli su nas u postavljenim standardima, i ceh sada ne može da se prevali na leđa hladnjača, koje i inače grcaju pod teretom kreditnih obaveza", kaže Mišić.
