Izvor: B92, 29.Maj.2012, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski krompir na evropskoj trpezi
Beograd -- Srpski krompir se ponovo može naći na trpezama u Evropskoj uniji, jer je ukinuta zabrana uvedena pre dvanaest godina.
Ukidanjem ove zabrane moguće je povećati domaću proizvodnju, izjavio je Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima, krompir bismo mogli da gajimo na 100.000 hektara, tako da bismo godišnje imali proizvodnju oko milion tona.
Proteklih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ova kultura se kod nas prosečno gajila na 78.000 hektara i dobijali smo prosečno po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Evropska komisija odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira, donela je 24. aprila, nakon što je utvrđeno da je iskorenjena prstenasta trulež koju je prouzrokovala bakterija Clavibacter mićiganensis .
Komisjija je navela i da je Srbija u protekle tri godine u svojim izveštajima pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Stručnjak u PKS Vojislav Stanković rekao je da se kod nasi najčešće proizvode dve sorte krompira, "dezire'' i "kondor'', a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemljište, dobru temperaturu vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Krompir je veoma značajna biljka u ishrani jer od nje može da se dobije oko 100 prerađjevina, a o značaju njegove proizvodnje najbolje govore brojke o potrošnji.
Prema rečima Stankovića, u EU se godišnje prosečno troši 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nemačkoj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.
