Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2016, 10:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sertić: Treba uterati u red 700 preduzeća

Ministar privrede Željko Sertić poručio je danas da država mora da ima snažniju kontrolu nad javnim preduzećima nego što je to do sada bio slučaj, ističući da ima oko 700 preduzeća u Srbiji koje bi trebalo uterati u red.

Sertić je, u svom izlaganju na Kopaonik biznis forumu, rekao da smo još daleko od dobrog korporativnog upravljanja.

Imamo 691 preduzeće na lokalu, ne znam da li ima i jedno normalno koje funkcioniše po korporativnom sistemu. Oko 700 preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << moramo da uteramo u red, poručio je Sertić.

Prema njegovim rečima, neophodno je imati sistem kako to uraditi, jedan način je zakon, a sada je u toku formiranje i timova koji će sprovoditi kontrolu, uz mnogo strožiju kaznenu politiku i veću odgovornost direktora, a ne zajedničkih organa.

On je istakao da je privatizacija pred krajem i da ima još preduzeća koja moraju da se reše na održiv način, kao što je RTB Bor.

Nema više zaštite ni za jedno preduzeće od 31. maja, potvrdio je Sertić, dodajući da nema nameru da sedi sa bilo kim i traži produženje roka.

Svi kapaciteti i snage moraju biti iskorišćeni u iznalaženju održivog rešenja za RTB Bor, gde se trenutno radi analitika.

Sertić je kazao da je Srbija zatekla 2014. stanje koje je iziskivalo da se kaže dosta, da se ne može više na takav način.

"Od 2008. do 2013. više od 500 miliona evra direktnih para sa pozicije Ministarstva privrede dato je preduzećima u restrukturiranju bez ijednog rezultata" naveo je on.

Sertić je kazao da se na svim forumima čuje šta treba da se uradi, a da u našem društvu ne postoji ključna stvar, a to je volja društva da se nešto menja i nekog ko će da opali iz pištolja da se krene u reforme, a to je ova vlada uradila.

Imamo žalosnu priču 550 preduzeća koja su davnih godina izgubila svoje tržište. Ona nisu 2015, već neka 80-tih, neka 90-tih godina izgubila tržišta, a neka su mogla da prežive možda i posle 2000-te, ali nije postojala spremnost, objasnio je on.

Sertić je rekao da su radnicima davane lažne nade da će nešto da se menja, a reč stečaj je bila i ostala bauk u ovoj zemlji.

"Imali smo pre par dana dnevne višesatne razgovore sa predstavnicima sindikata FAP-a kojima, kada spomenete mogućnost stečaja, da bi moglo brže da se pomogne uništenoj privredi u Priboju, oni to ne žele da čuju, jer se plaše", podvukao je on.

Sertić je naglasio da ljudi ne štrajkuju nekada samo zato što se plaše.

"U Priboju i Boru nemate nijedan ozbiljan i važan posao, a koji nije vezan za RTB i FAP, kao i u Smederevu bez Želeraze, bez obzira na sve investicije. Ako bi zatvorili Železaru, kao što su učnile Velika Britanija i Španija, imali bi problem. Britanija ima mnoštvo kompanija kao Smederevo, a mi na prste možemo da izbrojimo kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi", kazao je ministar.

"Mi smo mala ekonomska nacija i moramo da znamo kako da se ponašamo", poručio je Sertić.

Prema njegovim rečima, 90 odsto problematičnih kompanija je otišlo ili je u procesu stečaja, a manji broj kompanija je dobilo mogućnost da napravi UPPR, a jedan deo preduzeća može da funkcioniše i ostaje na tržištu jer je napravio dogovore sa poveriocima.

Ključna stvar je da preduzeća koja nastave da rade moraju da posluju održivo, plaćaju obaveze prema radnicima i svim drugima.

Sertić je ponovio da je za sprovođenje važnih mera potrebna volja građana, jer ne nedostaje na spremnosti establišmenta.

"Važno je da znamo koliko smo zaista spremni na reforme. Jesmo li prešli granicu zrelosti", podvukao je on.

Sertić je kazao da je pre stotinu godina ljudima bila čast da daju život za državu, a danas, ako ne dobijemo sobu koju smo hteli u hotelu, pravimo ogroman problem.

"Mnoge stvari ne mogu biti rešene zakonima, aktima i uredbama, ako postoji otpor u društvu, sistem u kojem ljudi neće da poštuju zakon", uveren je ministar.

On je podsetio da je Vlada pokrenula Godinu preduzetništva kao strateški reformski proces, koja predstavlja budućnost za Srbiju.

"Nema više planske upravljačke privrede, gde će država izdvajati ogromne pare, već se mora stvoriti ambijent za privlačenje investicija ciljanim delatnostima", kazao je Sertić, dodajući da je od 2006. godišnje otvarano oko 2.000 do 3.000 novih radnih mesta, a prošle godine je bilo čak 26 projekata koja su otvorila više od 20.000 radnih mesta.

Ministar je istakao da je važno da se podrže mala i srednja preduzeća, da se vidi kako da se omogući njihovo bolje funkcionisanje.

"Najmanji problem je preduzeću koje radi obezbediti kredit. Pitanje je kako pokrenuti ljude da dobiju snagu i samostalnost, želju da uđu u preduzetničke vode, da budu kreativni i ujedno odgovorni, ocenio je Sergtić.

Podići cenu rizika za bavljenje sivom ekonomijom

Vlada Srbije spremna je da nastavi borbu protiv sive ekonomije, a jedan od načina je sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru, čija će puna primena početi 29. aprila, rečeno je na Kopaonik biznis forumu.

Na panelu o sivoj ekonomiji, zaključeno je da se mora podići cena rizika bavljenja sivom ekonomijom, a da su zakonski okviri postavljeni.

Doneto je niz propisa, Vodič za inspekcijski nadzor, smernice za procenu rizika i održavaju se obuke za inspektore, rekao je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović.

"Već su vidljivi prvi rezultati primene zakona o inspekcijskom nadzoru. Imali smo za 22 odsto više novoregistrovanih subjekata u odnosu na 2014. Samo u avgustu, kada je počela primena, 71 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Smanjen je broj radnika u neformalnoj zoni za četiri odsto", rekao je Ožegović.

Novina u Zakonu je primena instituta procene rizika, rekao je Ožegović i dodao da će ta procena omogućiti lakše postupanje i bolju raspodelu resursa, kao i da se inspektori forsiraju na one delatnosti gde su procenjeni rizici veći.

Vladimir Tipsarević iz Japan Tobaka smatra da siva ekonomija čini oko 30 odsto ukupnog trgovinskog prometa u Srbiji i da je država prepoznala taj problem.

On je izneo podatak da država od akciza na duvan dobije oko 750 miliona evra, što nije malo.

Prema njegovim rečima, šverc duvana isplativiji je od šverca narkotika, imajući u vidu da je pojedinačna količina po zapleni oko 340 kilograma zbog čega država gubi na tu količinu oko dva miliona dinara.

Kriminalci slede ekonomska pravila, pa tako procenjuju zaradu i rizike, a s obzirom da je bilo samo oko 50 presuda za ilegalnu trgovinu duvanom, a 600 krivičnih prijava, logika je jasna, objasnio je Tipsarević.

Tako dolazimo do toga da se više isplati da se bavite švercom duvanom nego narkoticima. Vlada i ministarstvo pravde su shvatili ovaj problem i mogu da kažem da se na tome već radi. Nadamo se da će ove godine to biti sprovedeno u praksi, rekao je on.

Generalni direktor Strauss Adriatica Siniša Daničić je rekao da postoje podaci da pada uvoz kafe, a da se konzumacija ne smanjuje, što pokazuje sivu ekonomiju”koja državu košta oko milijardu dinara.

Bitno je da carinski organi odrade svoj deo posla, a kompletan 'uvoz' sirove kafe ide preko Kosova u Srbiju, rekao je Daničić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...