Izvor: B92, 31.Mar.2014, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo grinfild ulaganja otvaraju nova radna mesta

Izborna groznica, koja od početka godine drma Srbiju, polako popušta a epilog bi trebalo da se dogodi već u aprilu kada će, doduše prema optimističkom scenariju, biti formirana nova vlada. Posmatrano iz ugla investitora, propuštena je još jedna šansa za privlačenje stranog kapitala, koji zbog prevremenih parlamentarnih izbora, ali i drugih barijera, sve češće zaobilazi Srbiju i u traganju za sigurnijim poslovnim ambijentom zaustavlja se u zemljama u okruženju, pre svega u Rumuniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Makedoniji, Bugarskoj, ili Crnoj Gori.

Takav je, recimo, bio slučaj sa tri nemačke kompanije koje su odlučile da svoj kapital preusmere u Makedoniju i Bugarsku. A koliko su strane direktne investicije, takoreći, nasušna potreba Srbije, govori i podatak da je 2013. godine registrovan neto priliv SDI od oko 768,5 miliona evra, a procenjuje se da će u ovoj godini biti potrebno najmanje 1,6 milijardi evra.

Analitičari časopisa Makroekonomske analize i trendovi upozoravaju da će izbori odložiti reforme bar za pola godine, a ne isključuju ni mogućnost da 2014. bude izgubljena za investicije, ubrzanje privrednog rasta i smanjenje stope nezaposlenosti. Investitorima smeta i to što su izbori usporili i usvajanje seta, prema njihovoj oceni veoma važnih, zakona: o radu, o privatizaciji, o stečaju, kao i zakona o uređenju prostora i izgradnji.

Prema procenama Narodne banke Srbije, u 2014. godini biće realizovano oko milijardu evra stranih direktnih investicija, pri čemu bi oko 45 odsto trebalo da završi u energetskom sektoru, zatim u trgovini i prerađivačkom sektoru. Komentarišući taj podatak Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže da je preduslov za realne procene da su zasnovane na poodmaklom stepenu realizacije nekog projekta, odnosno ne mogu se bazirati samo na najavama da je neko raspoložen da ulaže. On je u tom kontekstu pomenuo Ikeu, koja je pokazala spremnost da uđe na tržište Srbije, ali već sedam godina čeka na dobijanje lokacije za otvaranje pogona.

"Ako je o ozbiljnim investitorima reč onda ih izbori, odnosno čekanje da se formiraju vlada i parlament, neće pokolebati u nameri da ulažu u Srbiji. Ali je ne vidim da da će u ovoj godini išta od velikih investicija biti realizovano. Čak se i ulaganja šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dovode u pitanje. S druge strane, imam utisak da je nešto što se predstavi kao investicija, zapravo kredit, kojim se samo povećava javni dug. A što je najgore naš javni dug je takvog karaktera da se krediti koriste za razduživanje, a ne za investicije", komentariše Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.

"Da budem iskren, ja tu milijardu evra ne vidim. Nisam čak siguran ni da ćemo ove godine dostići ni prošlogodišnji nivo od oko 700 miliona evra stranih direktnih investicija. Mislim da je ova godina izgubljena za ozbiljno investiranje. Utoliko pre što nije rešen problem loše zakonske regulative, korupcije i političkih intervencija. Takav poslovni ambijent pogodno je tle za špekulativni kapital, a Srbiji su potrebne grinfild investicije jer jedino one znače otvaranje radnih mesta. Ostalo je presipanje iz šupljeg u prazno", tvrdi Bušatlija.

Na pitanje da li je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom neophodan Srbiji i da li bi podigao rejting zemlje kao investicione destinacije, naš sagovornik kaže da je to svojevrsna garancija koju uvažavaju čak i Rusi i Kinezi. Podseća takođe da su Rusi uslovili davanje milijardu dolara budžetske pomoći aranžmanom sa MMF-om. Slična je situacija i sa Svetskom bankom, koja je nagovestila da će podržati budžet Srbije sa 400 miliona dolara, ali je to uslovila potpisivanjem aranžmana sa tom međunarodnom institucijom.

"Nama je više od najavljenog aranžmana iz predostrožnosti potreban aranžman koji će podrazumevati reprogram, pa čak i otpis duga. Podsetiću da su Labus i Dinkić 2003. godine dogovorili sa Pariskim i Londonskim klubom otpis oko 70 odsto duga čime je iznos glavnice smanjen za dve trećine. Kreditori su bili svesni činjenice da Srbija, u tom posleratnom periodu, nije u stanju da vraća dugove koji su, uzgred, bili znatno manji nego danas".

"Procenili su da nam treba dati predah od deset godina u kojem je trebalo plaćati samo kamatu na trećinu glavnice. I mada je to podrazumevalo i konsolidaciju privrede, mi taj period nismo pametno iskoristili i na kraju balade sve se svelo na nova zaduživanja, a privredu nismo osposobili da može da vraća dug. Kada je utvrđena granica javnog duga od 45 odsto BDP-a, upozoravao sam da je to neodrživo i da je, s obzirom na strukturu naše ekonomije, realniji limit ispod 30 odsto jer, dokazano je, da privrede poput naše ulaze u problem ukoliko je ta granica iznad 30 odsto", analizira Bušatlija.

Strane investitore će, tvrde neki analitičari, dodatno destimulisati ukidanje, inače visokih državnih subvencija od 4.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu (u proseku je odobreno 4.693 evra po radniku), po čemu se Srbija našla na vrhu liste zemalja centralne i istočne Evrope. Za te namene iz državne kase ukupno je izdvojeno 289,9 miliona evra, od čega je oko tri četvrtine dodeljeno stranim investitorima. Bušatlija smatra da je to bio pogrešan potez tim pre što su te mere primenjivane selektivno i zapravo su destimulisale ozbiljne investitore da dođu. On, kao ilustrativan, navodi primer Gorenja, koji je dobio 10.000 evra po radnom mestu, iako za tu, kako kaže, „šrafciger proizvodnju“ nije potrebno više od 8.000 evra po radnom mestu.

I političari i ekonomisti su saglasni u konstataciji da bi, na sva zvona najavljivan, povoljan kredit od tri milijarde evra (grejs period od pet godina i rok otplate od 20 godina) Ujedinjenih Arapskih Emirata rešio mnoge finansijske probleme sa kojima se Srbija u ovom trenutku suočava. Nevolja je, međutim, što niko sa preciznošću ne može da potvrdi kada će stići obećana pomoć. Ono što je van svake sumnje jeste podatak da je prošle godine stiglo tri puta manje SDI nego 2011, kada je realizovano oko dve milijarde evra investicija.

"To praktično znači da su Slovenci dobili pogon na poklon jer nemaju tu vrstu opterećenja koja podrazumeva vraćanje investicije. Zahvaljujući tome, oni su za razliku od ostalih, mislim pre svega na Italijane koji su vodeći proizvođači bele tehnike, u startu konkurentniji. S druge strane, priča da se na dinar subvencija u budžet vraća sedam dinara je čista laž, jer ako se da subvencija, onda je ta investicija bar pet godina oslobođena plaćanja poreza na profit."

"Sve to ozbiljni investitori posmatraju i analiziraju. A tu je i visok kantri, odnosno politički rizik. To ne znači da vlada ne može da se menja svakih godinu dana. Nije reč o toj vrsti političke stabilnosti već o tome da investitori očekuju odgovarajući zakonski okvir koji će se primenjivati u praksi. U Italiji se vlade menjaju gotovo svake godine, pa joj to ne smeta da bude jedna od osam najrazvijenijih zemalja. Kod nas, međutim, sve zaustavi kad su izbori pa ispada da je Srbija meka za špekulativni kapital", ističe Bušatlija.

Podaci govore da je Srbija, u periodu od 2001. do 2008. godine, beležila relativno visok neto priliv SDI od oko 183 evra po stanovniku, odnosno šest odsto BDP-a. Taj trend je poremećen u periodu od 2009. do 2012, kada je prosečna vrednost priliva SDI pala na 3,6 odsto BDP-a. Posebno visokim neto prilivom SDI, koji premašuje 400 evra po stanovniku, mogu se pohvaliti Češka, Bugarska, Estonija, Slovačka i Hrvatska.

Prema rezultatima istraživanja Mirjane Gligorić, asistentkinje Ekonomskog fakulteta u Beogradu i saradnice Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), koja je analizirala kretanja DSI u periodu krize, stranci su kod nas svoj kapital uglavnom ulagali u kupovinu društvenih firmi i u sektor usluga, dok su u zemljama centralne i istočne Evrope gradili fabrike.

Ona ukazuje i na podatak da je čak 71 odsto rasta BDP-a u tim zemljama rezultat priliva SDI. Koliko je važno stvoriti uslove za privlačenje stranih investitora, ukazuju i projekcije razvoja precizirane Fiskalnom strategijom 2014-2016, kojom se akcenat stavlja na investicije i izvoz, kao glavne pokretače ekonomskog rasta. A da bi se, prema optimističkoj varijanti, ostvarila prosečna stopa rasta BDP-a od 1,6 odsto, neophodno je da neto priliv stranih investicija dostigne nivo od oko 1,6 milijardi evra na godišnjem nivou.

Nastavak na B92...