Izvor: Politika, Tanjug, 02.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Revizije u NIS-u koštale državu 1,3 miliona evra

Predstoji izdatak za još jednu proveru završnog računa za 2008. godinu

Srbija je dobila ono što je tražila. Vlada kao da nije htela da razume signal Upravnog odbora NIS-a na čelu sa Biserkom Jeftimijević-Drinjaković da ne prihvata završni račun za 2008. godinu koji joj je dostavio tadašnji menadžment, a prema kome je ova kompanija poslovala s dobiti od 2,3 milijarde dinara, zbog čega je i predloženo angažovanje nezavisnog revizora. Država je, po kratkom postupku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzela sebi dobit, a tek potom angažovala revizorsku kuću KPMG zatraživši dodatnu proveru; kojom je potvrđeno da zarade, zapravo, nema.

Da Vlada Srbije nije pobrkala redosled poteza, već da je sačekala da revizor KPMG kaže da je NIS imao gubitak, danas u javnosti ne bi bilo spekulacija oko toga kako je moguće da se podaci o završnom računu do te mere razlikuju. Pored toga, država ne bi ponovo morala da kontroliše revizora koga je sama angažovala, a ni da dva puta plaća za isti posao!

Dakle, kada se sve sabere, Srbija je za procenu vrednosti i reviziju završnog računa NIS-a do sada ukupno platila 1,3 miliona evra i to najvećim delom parama poreskih obveznika. Ali, ni tu nije kraj, jer predstoji izdatak za još jednu proveru revizije završnog računa za 2008.

Nikola Martinović, član Upravnog odbora NIS-a, potvrđuje za „Politiku” da završni račun za 2008. godinu koji pokazuje dobit ove kompanije nije usvojen na sednici UO, već da je zatraženo angažovanje nezavisnog revizora, s čim se složio i Gaspromnjeft. Priče o tome da je gubitak NIS-a od osam milijardi dinara, kako je procenio KPMG, posledica toga što je usvojen dokument kojim se skraćuje vreme čuvanja podataka je neistina, kategoričan je on.

Martinović se ne slaže s najnovijim revizorskim izveštajem. On kaže da je KPMG primenio međunarodna računovodstvena pravila koja verovatno nisu u skladu s našim pravilima vođenja poslovnih knjiga, pa je zbog toga na kraju svođenja računa poslovanja NIS-a u 2008. proizašao minus od osam milijardi dinara. Popis imovine koji je sastavni deo konačnog izveštaja rađen je, tvrdi on, na osnovu tuđih podataka, a ne stvarno zatečenog stanja i zaliha u kompaniji, zbog čega je i neprihvatljiv za srpsku stranu.

– Očekujem da će novi revizor uraditi završni račun, poštujući Zakon o računovodstvu i popis imovine u kompaniji. Ako se tako postupi, gubitaka od osam milijardi dinara, siguran sam, neće biti – tvrdi Martinović.

Kako se nezvanično saznaje, angažovanje KPMG je koštalo oko 100.000 evra i taj trošak biće pokriven parama kompanije. Angažovanje novog revizora mogla bi da plati država parama poreskih obveznika, ili NIS, odnosno dva vlasnika, ukoliko se tako dogovore, kaže za naš list Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju.

Upitan da li očekuje da će novi izveštaj biti drugačiji od nalaza KPMG-a i da li renomirana revizorska kuća može da napravi grešku u obračunu, Pavlović kaže da ne očekuje velika iznenađenja i da bi bilo zapanjujuće kada bi novi revizor dao potpuno drugačiji izveštaj.

– Teško je poverovati da bi KPMG mogao svoj ugled poljuljati na NIS-u time što je u izvođenju završnog računa koristio pogrešnu metodologiju – kaže Pavlović.

Na opasku da je i „Diloit”, kome je država platila 480.000 evra uoči prodaje NIS-a izašao s podatkom da kompanija vredi 2,2 milijarde evra, a da je za 51 odsto kapitala Gaspromnjeft platio 400 miliona evra, Pavlović kaže da je ta procena rađena na pretpostavci procene vrednosti domaće nafte. Naime, pretpostavljalo se da će cena crnog zlata nastaviti da raste, jer je barel tada dostigao 130 dolara, ali desilo se suprotno.

Procenu vrednosti NIS-a u pripremi za privatizaciju pre par godina uradio je i Rajfajzen Investment, koji je za svoju uslugu dobio između 800.000 i 900.00 evra. Po toj proceni, za 25 odsto akcija NIS-a, uz obavezu kupca da uloži 500 miliona evra, trebalo je platiti oko 43 miliona dolara. Vlada je usvojila ovaj predlog, ali on nikada nije realizovan. Što znači, opet bačen novac.

Kako se nezvanično saznaje u NIS-u od izvora koji su uključeni u celu ovu priču oko završnog računa, nije jasno šta se želi najavljenim angažmanom superrevizora, osim da država dobije na vremenu. Ceo problem je mogao da se reši i bez ovolike halabuke i to tako što bi se Gaspromnjeftu povećala cena uslužne prerade, što je već učinjeno, ali i time što bi se doneo akt kojim bi samo ruski partner imao pravo da do kraja 2010. godine uvozi evro-dizel. Međutim, pregovori s vladom na tu temu nisu dali rezultate.

Jasna Petrović

[objavljeno: 02/06/2009]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Sve NIS-ove revizije: 1,3 miliona evra

Glas javnosti: Tužilac na potezu