Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jun.2017, 05:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Restrukturiranje Agrokora - kraj dogovorne ekonomije

Samo restrukturiranje Agrokora je vrlo dobra vest, jer na neki način znači, bar u Hrvatskoj, završetak jednog perioda dogovorne ekonomije, odnosno ostataka dogovorne ekonomije koji su postojali i stvari se vraćaju na potpuno tržišne principe, izjavio je danas u Bečićia guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić.

Primećujući da restrukturiranje tako velikih sistema može biti efikasnije ili manje efikasno, Vujčić je na panelu guvernera na ekonomskom samitu rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da prema nekom baznom scenariju HNB-a, zasnovanom na proceni uticaja tog restukturiranja na bankarski portfelj, kroz stres-test, loši plasmani u Hrvatskoj će rasti za jedan procentni poen u naredne dve godine.

"Sada će znati skočiti malo brže, do 2019. godine, tako da u naredne dve godine imamo taj efekat koji nije tako jak", naveo je on, napominjući, međutim, da se situacija sa Agrokorm nije dogodila, onda bi takozvani NPL-ovi (non-payment loan) pali za nekih četiri procentnih poena.

Kako kaže, ovde je reč o čišćenju nekih stvari iz prošlosti, a nakon restrukturiranja koncerna očekuje da će hrvatska ekonomija funkcionisati na jednoj efikasnijoj osnovi.

Vujčić je odgovarajući na pitanje novinara rekao da će sigurno restrukturiranje Agrokora, kao i dela preduzeća dobavljača Agrokora, negativno uticati ove godine na privredni rast u Hrvatskoj.

"Međutim, mi za sada ne vidimo da bi taj uticaj mogao biti vrlo negativan na rast BDP-a, već umeren. Naša poslednja prognoza za rast BDP u Hrvatskoj je bila 2,8 odsto. Ona će možda biti korigovana u sedmom mesecu kada imamo novu prognozu, ali ne značajno", istakao je guverner Hrvatske narodne banke.

Vujčić je rekao da će taj uticaj zavisiti od toga koliko će se efikasno sama kompanija restrukturirati, kao i da će pogotovo zavisiti od onoga što će se dešavati tokom turističke sezone koja je vrlo važna za rast BDP-a u Hrvatskoj.

"Sada je taj proces u fazi u kojoj je dogovoreno finansiranje, što je bilo vrlo važno. Zato kompaniji treba radni kapital, a dug je zamrznut na 15 meseci", kazao je on, dodajući da će dalji razvoj situacije zavisiti od samih procesa unutar kompanije.

Prema Vujčiću, restrukturiranje Agrokora nema nikakav uticaj na hrvatski bankarski sistem.

"Nema nijedne sistemski važne banke koja bi, čak i u onom negativnom stres scenariju sa ekstremnim pretpostavkama 100-postotnih negativnih efekata, došla u pitanje i bila nestabilna zbog toga, a u osnovnom scenariju prosečna adekvatnost osnovnog kapitala raste u naredne dve godine za sedam procentnih poena na 27 posto kapitalam tako da bez obzira što se događa s Agrokorom neće imati nikakav značajniji uticaj na banke", kaže on.

Vujčić je rekao da ne očekuje da će povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi u ovom trenutku imati neki značajniji uticaj na rast kamatnih stopa na tržištima regiona i prelivanje negativnog uticaja toga na rast problematičnih kredita.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić je, otvarajući Samit, rekao da su države Zapadnog Balkana relativno male, sa nejednakim monetarnim politikama, ali sa istim ciljem, a to je snažniji bankarski sistem i veći stepen finansijske stabilnosti.

"Finansijska stabilnost regiona u novom globalnom okruženju" glavna je tema ovogodišnjeg samita u organizaciji beogradskog nedeljnika NIN, čiji je medijski partner novinska agencija Tanjug.

Žugić je rekao da je samit već tradicionalan skup koji se održava sa ciljem proširenja kapaciteta u tom segmentu u regionu.

"Ovogodišnji fokus su novi izazovi za države u regionu, unutrašnji i međunarodni", kazao je Žugić.

Kako je rekao, cilj je svih država regiona da bankarski sistem bude snažniji, da se postigne veća finansijska stabilnost i stabilnost cena.

Spoljni izazovi su nestandardne mere Evropske centralne banke, zatim ambijent negativnih kamatnih stopa, kao i divergnetna politika FED-a od ove godine, naveo je guverner Centralne banke Crne Gore.

On je rekao da je tu visok nivo zaduživanja zemalja u razvoju, posebno u našem regionu, sa teretom uticaja krize na bankarski sektor.

"Moramo kreirati dinamičniji ekonomski ambijent koji zahteva proaktivniji pristup svih činilaca, ne samo finansijskog i monetarnog sektora već i realne ekonomije koju moramo učiniti snažnijom", istakao je Žugić.

On je naveo da je konkurentnost problem svih privreda u regionu, problem likvidnosti i nelojalne konkurencije.

Prema njegovim rečima, Evropska centralna bana (ECB) vodi ekspanzivnu monetarnu politiku i najavila nastavak postojeće politike do kraja ove godine, a moguće i početkom naredne godine.

"FED su počele sa podizanjem kamatnih stopa i takav trend bi se mogao nastaviti u toku ove godine. To će značajno uticati na globalne uslove finansiranja i dovesti do, nadamo se, blagog poskupljenja zaduživanja velikog broja zemalja, uključujući i zemalja našeg regiona", istakao je guverner Centralne banke Crne Gore.

Žugić je rekao da to može imati uticaj na mogućnosti kod servisiranja javnog duga, što je dominantan rizik, ne samo u Crnoj Gori već i u čitavom regionu, kao i zemljama Jugoistočne Evrope.

On navodi da je zato neophodno diverzifikovati strukturu privrede i unaprediti prerađivačku industriju, ali i ulagati u komparativne prednosti.

Vlahović: Problem regiona nedovršena ekonomska tranzicija

Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović je ocenio da je zajednički problem svih država u regionu Zapadnog Balkana nedovršena ekonomska tranzicija.

"Sve naše zemlje u regionu su upućene jedna na drugu. Gotovo dve trećine naših trgovinskih investicionih tokovarealizujemo sa Evropskom unijim i svi delimo identične probleme. Ti problemi se mogu nazvati jednom rečenicom - nedovršena ekonomska tranzicija", rekao je Vlahović na otvaranju Samita.

Problemi zemalja Zapadnog Balkana se, kako je rekao, ogledaju u niskim stopama rasta, veoma slabim investicijama, sa izuzetkom Crne Gore, koja je zahvaljujući visokim javnim investicijama uspela da pogura stopu rasta, ali je pogurala i ukupno zaduženje - i spoljno i javno.

Visoka stopa nezaposlenosti je takođe, prema njegovim rečima, još jedan zajednički problem zemalja u regionu, a naročito visoka stopa nezaposlenosti mladih kadrova.

Vlahović je istakao da je Srbija u proteklih nekoliko godina prošla kroz period vrlo intenzivne fiskalne konsolidacije, precizirajući da je ukupan budžetski deficit zemlje smanjen za gotovo četiri puta, sa nekih šest procenata na 1,4 posto ukupnog bruto domaćeg proizvoda.

"Spoljni deficiti su trostruko smanjeni u odnosu na 2012. godinu, pre svega deficit tekućih plaćanja i spoljotrgovinski deficit. Ali ono što Srbiju tek očekuje jeste reforma i restrukturiranje javnog sektora i pre svega restrukturiranje javnih preduzeća. To će biti ključna i odlučujuća bitka na putu uspešnog završetka ekonomske tranzicije", naveo je Vlahović.

Primećujući da se poređenjem relevantnih podataka država Zapadnog Balkana nameće zaključak da sve imaju gotovo istovetni problem nedovršene tranzicije, predsednik SES-a je poručio da će ta organizacija nastaviti i ubuduće da podržava direktnom organizacijom, koorganizacijom ili institucionalnim partnerstvom ovakve i slične skupove, koji su u funkciji pružanja pomoći kreatorima monetarnih i fiskalnih politika da se dođe do najboljih rešenja.

Vlahović je naveo da je regionalna saradnja cilj SES-a koji vrlo konstruktivno sarađuje sa društvima ekonomista Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, i komorama Crne Gore i Makedonije.

O monetarnoj politici, finansijskoj inkluziji i bankama...

Finansijska elita regiona će danas i sutra diskutovati o monetarnoj politici u državama Zapadnog Balkana, finansijskoj inkluziji i bankama u regionu, bržem privrednom rastu uz zdrave javne finansije i nižem javnom dugu, kao i o reformi poreske uprave i borbi protiv sive ekonomije.

Među govornicima na panelu su guverneri centralnih banka Crne Gore, Albanije, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, viceguverneri Slovenije i samoproglašenog Kosova.

Skupu prisustvuju i ministar finansija Srbije Dušan Vujović, predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Goran Pitić, dosadašnji član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković, vlasnik i predsednik MK Grupe Miodrag Kostić, i mnogobrojne druge ličnosti iz finansijskog i privrednog miljea regiona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...