Izvor: Blic, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečna flota čeka gazdu
Vrednost kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB) na dan 31. decembra 2003. iznosila je 40,17 miliona evra, a dve godine kasnije - 31. 12. 2005. svega 28,6 miliona evra. Penzioneri i zaposleni u JRB strahuju da se vrednost firme namerno obara u interesu male, ali vrlo uticajne grupe ljudi.
Kapacitet i cena
Za 257 teretnih brodova i tankera austrijske i mađarske rečne flote, čija je ukupna nosivost 230.000 tona, Zoran Drakulić je platio više od 100 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra. Oko 130 barži i 18 brodova JRB poseduje tovarni prostor od nešto manje od 200.000 tona, dakle, ne mnogo manji od kapaciteta koji je kupio Drakulić. Kako stvari stoje, razlika u ceni će biti mnogo veća.
Svoja strahovanja penzioneri, brodarski sindikat i deo malih akcionara iskazali su u pismu koje su nedavno uputili Ministarstvu privrede. Oni tvrde da se privatizacija JRB svesno odlaže, zbog čega je firma dovedena u gori položaj nego pre dve-tri godine. Na pitanje kome je u interesu da za dve godine smanji vrednost firme za 30 odsto i da li je možda reč o Zoranu Drakuliću, jedan od potpisnika pisma kaže:
- Mi se bojimo da ne doživimo sudbinu komšija iz Brodogradilišta „Beograd". Što se tiče gospodina Drakulića, on je bio na razgovoru sa našim rukovodstvom i, koliko ja znam, većina radnika ne bi imala ništa protiv da nas on kupi. Ali ima indicija da se JRB namešta nekom drugom, već poznatom kupcu.
Agencija za privatizaciju pokrenula je privatizaciju JRB u okviru preduzeća iz oblasti saobraćaja („Želvoz", „Lasta" i „Kamenko Gagrčin" iz Sombora). U Centru za tendere rečeno nam je da je finansijski savetnik za JRB izabran u junu prošle godine i da on upravo ovih dana svoj posao privodi kraju, pa se raspisivanje tendera može očekivati tokom godine.
Vlasnik „Ist pointa", biznismen Zoran Drakulić, koji je nedavno za 100 miliona evra kupio čitavu austrijsku i mađarsku flotu, više puta je iskazao interes za učešće u privatizaciji JRB, pod uslovom da cena bude povoljna i da se značajno smanji broj zaposlenih. Drakulić, dakle, ne krije svoje ambicije, iako se u javnosti već neko vreme spekuliše o tome da se JRB, zbog atraktivne imovine u Beogradu (49.000 kvadrata zemljišta na Savskom pristaništu) i u Beču, čuva za određenog domaćeg tajkuna. Poslovna zgrada JRB nalazi se na atraktivnoj lokaciji u Ulici kneza Miloša i prodajom ove zgrade preduzeće bi moglo da reši finansijske probleme.
Zbog strateškog značaja JRB je i u vreme Miloševića bio u grupi od 80 najvažnijih srpskih preduzeća. I danas, iako posluje s gubitkom, JRB nije ni loša firma ni firma bez perspektive. Brodovi jesu stari više od tri decenije, ali su kapaciteti uglavnom iskorišćeni, a većina prihoda ostvaruje se u inostranstvu. Uz velike mogućnosti Dunava, koji je u delu toka kroz našu zemlju najbolji za plovidbu, Srbija ima sjajne mogućnosti za razvoj rečnog transporta koji je, poznato je, veoma rentabilan i, u poređenju s drumskim, čak četiri puta jeftiniji. Kada bi više koristila svoje plovne puteve, Srbija bi godišnje mogla da uštedi desetine miliona evra. Da je nekom stalo do toga, verovatno bi se i privatizacija JRB odvijala drugačije.
.jpg)
