Izvor: B92, 05.Mar.2018, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Realno da Srbija ima rast 3,5% BDP-a i više"
Kopaonik -- Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da je realno da Srbija ove godine ima privredni rast od 3,5 odsto i više.
On je u uvodnom izlaganju na Kopaonik biznis forumu rekao da je javni dug Srbije blizu 60 odsto BDP-a i da sada imamo bolji kreditni rejting od nekih zemalja EU.
Vlahović kaže da je ekonomska i fiskalna pozicija Srbije danas dobra i da postoje čvrsti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osnovi za razvojnu ekonomsku politiku, kao i da je otpornost privrede na eksterne šokove mnogo veća nego pre 2015. godine.
"Za dugoročno održivi rast potrebne su investicije, a tome prethodi završetak strukturnih reformi i unapređenje uslova poslovanje".
Istakao je da Srbija treba da nastavi restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća i da to mora da bude u fokusu, kao i investicije i očuvanje makro fiskalne stabilnosti.
Vlahović je dodao da su realne prognoze da će Srbija 2019. godine imati veći privredni rast od četiri odsto samo ako budemo imali značajniji nivo investicija.
"Prošle godine ukupne insticije su povećane za 6,2 odsto i bile su 18 odsto BDP-a, što je nedovoljno za ambiciozniji rast. Realno je da ćemo dostići 3,5 odsto BDP u 2018. godini, vrlo verovatno i iznad toga, pre svega, zbog uticaja jednokratnih efekata, snažnijeg rasta tražnje i očekivanja da će ova godina biti meterološki bolja. Ali, izražavam sumnju da je moguće da u 2019. ostvarimo više od četiri odsto bez značajnijeg podizanja nivoa kapitalnih investicija".
Vlahović je naveo da je ostvaren značajan napredak na dostizanju makroekonomske stabilnosti, kao i da se nastavlja fiskalna konsolidacija, ali je ukazao da je sada u fokusu ubrzanje strukturnih reformi kao i ubrzanje privrednog rasta.
Istakao je da javne investicije moraju da budu značajno više od četiri odsto, kao i da bi željeni rast investicija od 24 odsto BDP-a i više omogućio rast veći od pet odsto godišnje što bi značilo brže približavanje razvijenim zemljama.
Ukazao je da se nastavlja trend smanjivanja javnog duga, ali da u prethodnoj godini na polju strukturnih reformi nije napravljen planirani progres.
"Nisu restukturirana velika javna preduzeća, nije završen privatizacija preostalih državnih preduzeća, nije napravljen jasan regulatorni okvir za privatizaciju ili drugi vid unapređenja loaklniih komunalnih preduzeća", ocenio je Vlahović.
Napomenuo je da je dobro što je privatizovana Galenika, ali da još nema strateškog partnera za RTB Bor i ne nezire se kako će biti rešen petrohemijski kompleks.
Prema njegovim rečima, vlada se mora pridržavati toga da se rast bazira na investicijama i izvozu, dok rast privatne i državne tekuće potrošnje treba da bude u skladu sa ostvarenim stopama BDP, i naveo da je ro bilo uspešno u 2015. i 2016. dok je u 2017. je doprinos investicija i izvoza u privrednom rastu smanjen.
"Svako značajnije popuštanje u javnoj potrošnji u kombinaciji sa eksternim šokovima, rast cene nafte i slično, može produbiti fiskalni gep i zaustaviti trend smanjenja javnog duga".
On je istakao da je u sektoru Građevinarstva zabeležen manji rast, a intenzivnost u poslednjem kvartalu omogućila je ukupni rast od 5,2 odsto.
“Loša poljoprivredna godina i još uvek zavisnost od meteoroloških uslova uslovila je da pad poljoprivredne proizvodnje bude oko 10 odsto”, rekao je Vlahović.
Kako kaže, spoljnotrgovinski deficit povećan je za 10 odsto u robama, dok je deficit tekućeg plaćanja iznosio je 4,6 odsto.
“Inflacija je bila u koridoru u proseku 3,1 odsto. Trend rasta kreditne aktivnosti je nastavljen, više kod stanovništva nego u privrednom sektoru. Dobro je tendencija daljeg smanjenje nenaplativih kredita sada je 12 odsto u odnosu na 2016. godinu koja je bila 17 odsto”, naglasio je Vlahović.
“Deficit tekućeg plaćanja od 4,6 odsto pokriven je stranim direktnim investicijama. Od početka 2012. godine u protekloj godini je ostvaren najviši iznos stranih direktnih investicija. One su dostigne i prestigle nivo od 6 odsto BDP i iznose u 2017. godini više od 2,3 milijarde evra”, zaključio je on.
Kopaonik bizis forum se održava od 4. do 7. marta i okupiće više od 1.000 učesnika. Forum prati 120 akreditovanih novinara.
