Izvor: Vostok.rs, 14.Jul.2014, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvojna banka BRIKS: značajni korak ka novom svetskom poretku
14.07.2014. - Zemlje BRIKS treba još više da zbiju redove
Zemlje BRIKS formiraju sopstvenu Novu razvojnu banku, što mnogi eksperti ocenjuju kao značajan korak u stranu postkkiznog svetskog poretka.
Lideri Brazila, Rusije, Indije, Kine i JAR (tačnije svih članova grupe BRIKS) potpisaće sporazum o Novoj razvojnoj banci na samitu u brazilskoj Forteleze. Pored toga, biće potpisan okvirni sporazum o formiranju pula uslovnih deviznih rezervi za uzajamnu pomoć u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << naglog smanjenja zlatnih i deviznih rezervi neke od članica grupe. Na taj način devizni pul BRIKS će biti nešto poput, a u srednjoročnoj perspektivi verovatno i alternativa Međunarodnog monetarnog fonda. U celini, nove strukture mogu da se smatraju simbolom sve većeg uticaja ekonomija u razvoju na postojeću globalnu finansijsku strukturu. Govori predsednik Privredne komore, šef poslovnog saveta BRIKS Sergej Katirin.
- Rusija i druge zemlje članice prvo će dati po 2 milijarde dolara. To je plaćeni kapital banke. Biće još i raspoređeni kapital - 50 milijardi dolara. I dozvoljeni — oko 100 milijardi. Orijentaciono ova sredstva će se formirati u roku od 7 godina. Bankom će se upravljati kolegijalno. Najviši kolegijalni organ je upravni odbor. Izvršni — savet direktora. Predsednik banke će se birati na 5 godina.
Uopšte Nova razvojna banka je otvorena ne samo za zemlje BRIKS, već i za druge države koje su članice UN. Ali udeo zemalja BRIKS u kapitalu banke ne treba da pada ispod 55%. Delatnost banke je usmerena na finansiranje infrastrukturnih projekata na teritoriji BRIKS.
Razvojna banka BRIKS će postati dobra potpora za jačanje uzajamno povoljen kooperacije, trgovina i investicija. Jer grupa zauzima jedinstveno mesto u globalnoj ekonomiji. To je najveće tržište u svetu. U zemljama članicama BRIKS živi 40% stanovništva planete. Govori poznati kineski politikolog, potpredsednik Šangajskog udruženja za međunarodna strateška istraživanja, profesor Feng Šaolej.
- BRIKS sada stoji pred ozbiljnim izazovima. Prošle godine ekonomija zemalja BRIKS je rasla ne tako brzo kao ranije. Sada se zemlje u razvoju suočavaju sa istim problemom — odliv kapitala. Drugi ozbiljni momenat je ukrajinska kriza i sa njom povezane sankcije, uvedene od strane Zapada protiv Rusije. U toj situaciji zemlje BRIKS treba da još više zbiju redove, i samit u Brazilu je vrlo važan susret za dalji razvoj saradnje u okviru grupe. Mislimo da je BRIKS takođe politička baza za izgradnju novog međunarodnog poretka. Meni se čini da tendencija jačanja saradnje među zemljama BRIKS i dalje će se nastaviti. Ne mislim da će ukrajinska kriza nekako uticati na taj proces. Zemlje u razvoju treba uporno da rade na reformisanju međunarodnog finansijskog sistema. Mislim da će u dugoročnom planu to postati platforma za dalji razvoj zemalja BRIKS.
Odluka o formiranju Razvojne banke BRIKS ima ne samo ekonomsku, već i političku dimenziju. Posle neuspeha koncepcije takozvanog ”vašingtonskog konsenzusa” na bazi zajedničkih vrednosti (ideja se sastojala u izgradnji jednopolarnog sveta sa centrom u SAD), svetu su potrebna nova rešenja. BRIKS predlaže svoju varijantu ”spoja razlika” - koncepciju policentričnog i multicivilizacijskog međunarodnog sistema. Takav prilaz čini grupu magnetom za mnoge države, da uzmemo na primer Argentinu. Ovde one vide obrise postkriznog novog svetskog poretka, ”briksovskog konsenzusa” koji će biti jači od vašingtonskog.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
