Izvor: Politika, 08.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rano za novog gazdu "Zastave"
Kragujevačka fabrika automobila lakše bi mogla da dobije vlasnika ukoliko do raspisivanja tendera bude uhodana proizvodnja potpuno novog modela vozila
Kragujevac – Priča o spasavanju "Zastave" i podizanju na noge srpske automobilske industrije, a u koju su mnogi sumnjali, mogla bi uskoro da ima srećan kraj. Ako je ugovor sa "Fijatom" o kupovini licence i proizvodnji "zastave 10" u Kragujevcu odškrinuo vrata ka strateškom partneru, sporazum sa "Dženeral motorsom" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o sklapanju "astre klasik" omogućio je da se na privatizaciju kragujevačke fabrike automobila gleda kao na sasvim realnu mogućnost.
– Da me je neko pre šest godina pitao šta mislim o mogućnostima da fabrika automobila bude privatizovana, rekao bih mu da je to gotovo nemoguća misija. Sada, kada smo izmirili dugove prema bankama, kada se u našim pogonima odvija serijska proizvodnja "zastave 10" i kada se pripremamo za sklapanje "astre klasik", privatizacija fabrike je realnost. Ipak, o konkretnom kupcu rano je još govoriti – izjavio je juče za "Politiku" generalni direktor Grupe "Zastava vozila" Zoran Radojević.
Prema njegovim rečima, izrada tenderske dokumentacije, u kojoj mora da učestvuje i republička vlada, prvi je ozbiljan izazov s kojim se suočava "Zastava" i njen menadžment.
– Iako se sa pripremama krenulo praktično još 2001, kada je počelo restrukturisanje fabrike, izrada tenderske dokumentacije je ozbiljan posao. Zato pozivam vladu i resorna ministarstva da se uključe u ovaj posao – kaže Radojević.
Generalni direktor "Zastave" smatra da tenderska dokumentacija treba da bude što kompletnija i atraktivnija da bi zainteresovani kupci imali više dobrih argumenata prilikom donošenja odluke o eventualnom aranžmanu sa kragujevačkom fabrikom automobila. Radojević, međutim, napominje da "razgovori o privatizaciji fabrike do sada nisu vođeni ni sa "Fijatom" ni sa "Dženeral motorsom" niti sa bilo kojom inostranom firmom", demantujući neke najave da je francuski "Pežo", odnosno "Verano motors" u toj priči.
– Izuzetno je važno da deo tenderske dokumentacije bude i konkretizovan sporazum u vezi sa proizvodnjom potpuno novog modela automobila. Ugovorom sa "DŽM" predviđeno je da 2009. godine dobijemo novi model koji ćemo praviti, ali na tom delu sporazuma mora još da se radi. Ukoliko budemo u mogućnosti da i to ponudimo, mislim da ćemo lakše dobiti novog vlasnika. Najbolje bi bilo da to bude neko od renomiranih proizvođača automobila, ali mi još uvek nismo vodili razgovore na tu temu niti sa jednom kompanijom – kaže Radojević za naš list.
Prema Radojevićevim rečima, ukoliko bi kupac bio neko od afirmisanih svetskih proizvođača, kragujevačka fabrika automobila bi postala deo te kompanije i u tom slučaju bi mogla da zaposli oko 5. 000 radnika.
B. Kartalović
--------------------------------------------------------------------------
Od privatizacije 2,4 milijarde evra
Prema najnovijim podacima Agencije za privatizaciju, na aukcijama, tenderima i tržištu kapitala ukupno su prodate 2.002 firme i od njihove prodaje ostvaren je prihod od 2,439 milijardi evra. Visina ugovorenih investicija iznosila je 1,181 milijardu evra a socijalnog programa 276,6 miliona evra.
Knjigovodstvena cena prodatih preduzeća iznosila je 2,316 milijardi evra i manja je za oko 100 miliona evra od ostvarene ukupne prodajne cene, ukazuju podaci Agencije. Od početka privatizacije na tenderima je ponuđeno 178, a uspešno su prodate 84 firme i od njihove prodaje inkasirano je oko 1,107 milijardi evra.
Vrednost ugovorenih investicija kod njih je 969,2 miliona evra, dok je visina socijalnog programa iznosila 276,6 miliona evra.
Knjigovodstvena vrednost firmi prodatih na tenderima iznosila je 884,2 miliona evra, i u tim firmama je bilo zaposleno 77.450 radnika.
Kada je reč o aukcijama, tim metodom prodato je 1.426 firmi, ostvarena prodajna cena od 835,5 miliona evra i ugovorene investicije od 206,7 miliona evra.
U prvih sedam meseci ove godine Agencija je na aukciji prodala 134 preduzeća, a na tenderima 11.
Najaktivniji mesec kada je reč o aukcijama bio je jun kada je na taj način prodato 29 firmi, dok je najmanje preduzeća prodato u februaru – svega 13.
U proseku je svakog meseca prodato po 20 preduzeća, a prema najavama koje stižu iz Ministarstva ekonomije, broj ponuđenih firmi od jeseni bi trebalo da se poveća na 55, pa su očekivanja da se poveća i broj prodatih firmi.
Akcijski fond je na tržištu kapitala i tenderima od početka privatizacije ponudio 1.139 paketa i od njihove prodaje ostvario prihod od 584 miliona evra.
U prvih sedam meseci ove godine iz portfelja Akcijskog fonda prodat je 231 paket i prihodovano 134 miliona evra. Prodati su paketi "Komgrapa" iz Beograda, "Koteksa" iz Bezdana, "Novopaka" iz Novog Sada, turističkog preduzeća "Putnik", "Banata" iz Kikinde, "Timoka" iz Zaječara, "Morave" iz Čačka, "Fasila" iz Arilja...
Glavni akter u ulozi kupca u ovoj godini bila je beogradska firma "Irva investicije" koja je na tenderu kupila čak dve firme – "Prvi maj" iz Pirota za 1,7 miliona evra i PIK "Bečej" za cenu od 12,3 miliona evra.
Važna privatizacija koja je završena jeste i prodaja "Beogradske industrije piva" švedsko-litvanskom konzorcijumu "Unajted nordik bevergas" i "Alita" za 21,4 miliona evra, "Valjevo-puta" mađarskom "Betonutu", "Centrotekstila" konzorcijumu firmi iz Švajcarske, Rafinerije nafte "Beograd" – grčkoj firmi "Neokimiki" i Fabrike maziva iz Kruševca koja je prodata "Preduzeću za puteve Beograd" i "Petrobartu".
Tanjug
[objavljeno: 08.08.2007.]
.jpg)
