Izvor: B92, 02.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici za novi model privatizacije
Beograd -- Radnici fabrike za proizvodnju traktora IMT strahuju da niko neće da je kupi i predlažu model privatizacije sličan onom u kragujevačkoj Zastavi.
Nekadašnji gigant u proizvodnji traktora, novobeogradski IMT, koji je po svojim proizvodima bio poznat širom sveta, na dva tendera ne uspeva da pronađe novog vlasnika. Oko 1.000 radnika koji su ostali u fabrici strahuju da će fabrika koja se prostire na placu od 35 hektara potpuno propasti i predlažu da se promeni model >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privatizacije.
U hladnim halama Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu radi samo nekoliko radnika.
Ostali sedeći provode još jedan dan u fabrici koja je nekada bila svetski gigant, a danas je prosečna mesečna plata u njoj manja od 200 evra. Radnici smatraju da njihova fabrika ipak ima perspektivu:
"Mi nismo tako bogata zemlja da uvozimo traktore sa strane - kad imamo svoju proizvodnju, zašto bismo to uništili?”
"Ovo što stalno otpuštaju ljude - i to me baš ne raduje. Taj novac koji se daje da se uzmu pare. Ali opet, ja sam neki optimista!”
"Ako je državi interes da ova fabrika ostane, i da se pomogne poljoprivredi i seljaku - ova fabrika može da opstane i da radi.”
Radnici IMT-a uplašeni su da će doživeti sudbinu drugih neuspešno privatizovanih preduzeća - Zmaja, Krona, kraljevačkog Magnohroma.
U zlatno doba ove fabrike, sa proizvodnih traka IMT-a godišnje je silazilo i 40 hiljada traktora. Danas u fabrici radi nešto više od 1000 zaposlenih, a godišnje se proizvede samo oko 1000 traktora.
Dva dosadašnja tendera za privatizaciju IMT-a nisu bila uspešna. Na prvi se niko nije javio, dok su sva tri ponuđača na drugom tenderu povukla ponude kada je država rešila da sa njima sklopi ugovor.
Sve tri ponude dali su konzorcijumi u kojima je većinski partner bio zainteresovan za atraktivno zemljište IMT-a na kome se može sagraditi čak 600 hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora za cenu kvadrata od oko 1.500 evra, dok je manjinski partner bio iz metalske industrije.
”Ja mislim da nema smisla ponavljati tender ovakav kakav je bio, nego sa ministarstvom upravo radimo na tome šta ćemo, kako ćemo nastaviti privatizaciju i ja vidim samo dva pravca. Jedan je ili direktni pregovori sa strateškim partnerom potencijalnim to je model kojim je urađena Zastava, ili drugi tender za izbor strateškog partnera, to je model kojim je urađen RTB Bor”, smatra generalni direktor IMT-a Slobodan Petrović.
Sa rukovodstvom preduzeća saglasni su i sindikati koji predlažu da IMT pokrene proizvodnju uz pomoć države, a da posebna pogodnost bude spajanje sa srodnom kompanijom IMR iz Rakovice i preseljenje u Dobanovce, čime bi se na Novom Beogradu oslobodila atraktivna lokacija.
"Ukrupnjavanjem jednog potencijala, a to je da IMT s obzirom da samo proizvodimo traktore, ne proizvodimo motore, uzimamo od Rakovice. U ovoj priči mi kao sindikati bi mogli da ponudimo da se napravi jedna fabrika dislociranjem u Dobanovce i da imamo jedan zaokruženi ciklus proizvodnje”, predlaže Dragoslav Stefanović iz sindikata "Nezavisnost".
U ministarstvu ekonomije kažu da će gigantu kakav je IMT subvencije i dalje biti davane iz državnog budžeta dok se ne odluči o nastavku privatizacije.
"Činjenično stanje je da ćemo pokušati da održimo delatnost, odnosno da i u trećem pokušaju kakav god bio pokušaj, bez obzira da li se radi o privatizaciji putem tendera, održimo delatnost, odnosno da obezbedimo da u Republici Srbiji postoji jedan proizvođač poljoprivrednih mašina”, kžae državni sekretar u Ministarstvu ekonomje Nebojša Ćirić.
Za neuspehe IMT-a svi okrivljuju situaciju tokom 90-ih, pa sada projekat po kome sa proizvodnih traka svaka tri minuta izlazi po jedan traktor izgleda kao pusti san.
