Izvor: B92, 09.Dec.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa da se spasi evro
Brisel -- Lideri Evropska unije saglasili su se kasno večeras o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožiju budžetsku disciplinu, javio je Rojters.
Britanska agencija navodi, pozivajući se na neimenovanog diplomatu Unije, da pogledi u tu obavezu treba da budu usmereni kao u svetinju.
Rojters prenosi da su se lideri 27 zemalja-članica EU na sastanku dogovorili o automatskim sankcijama za one >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji naruše odredbe o deficitu u zoni evra - izuzev ako se tri četvrtine država izjasni protiv toga.
Potvrđeno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave.
Agencija Frans pres izvestila je, pozivajući se takođe na anonimnog diplomatu, da je EU postigla dogovor u načelu o oštrijim fiskalnim pravilima kako bi se izborila s dužničkom krizom "evrozone", ali da još treba utvrditi detalje i pravnu formu u kojoj bi dogovor bio pretočen.
Lideri su se složili o tekstu kojim se uvode ti principi, uključujući ključni zahtev Nemačke da fiskalna disciplina treba da bude utvrđena u nacionalnim zakonodavstvima zemalja zone evra.
Francuska agencija je navela da je samit, koji mnogi vide kao poslednju šansu da se spasi evro, počeo u četvrtak uveče usred podela da li treba ili ne menjati sporazume Unije i strahova o podeli na "Evropu u dve brzine".
Ranije je Rojters preneo da je u nacrtu zaključaka samita šefova država ili vlada članica Unije istaknuta potpuna rešenost da se zajedno prevaziđu sadašnje teškoće i predviđeno da se lideri EU saglase o "novoj fiskalnoj disciplini" i čvrstoj saradnji u oblastima od zajedničkog interesa.
"Evropski savet je rešen da sačuva integritet EU i povezanost zone evra i EU kao celine", naglašava se u nacrtu zaključaka u koji je britanska agencija imala uvid.
Asošijeted pres je izvestio da se lideri EU još "prepucavaju" oko teksta, a da konačne zaključke ne treba očekivati pre petka. Američka agencija navela je da bi, takođe prema nacrtu zaključaka, zemlje "evrozone" trebalo da se dogovore o granici da godišnji strukturni deficit ne prelazi 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Pored žešćih pravila za deficit budžeta, predviđeno je i da počne da funkcioniše stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti) od jula 2012. godine, u kome bi bilo 500 milijardi evra.
Mehanizam bi imao mogućnost da direktno dokapitalizuje bankarske institucije i imao bi karakteristike kreditne institucije. Postojeći fond (EFSF) trebalo bi da nastavi da funkcioniše do sredine 2013. godine, navodi britanska novinska agencija.
Izveštavajući o početku samita Itar-Tas s navodi da lideri 27 zemalja EU treba da usaglase francusko-nemački plan u kom se govori o formiranju "čvrstog saveza stabilnosti i rasta", što u praksi označava mnogo bližu integraciju zemalja i harmonizaciju njihovih poreskih, budžetskih i socijalnih politika i jaču kontrolu formiranja nacionalnih budžeta koju obavljaju institucija Unije.
Ruska agencija prenela je i izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, po dolasku na samit, da Fond, čije se kreditne mogućnosti procenjuju na približno 300 milijardi evra, namerava da "uzme učešće u naporima evrozone".
