Izvor: B92, 15.Jul.2016, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogodnost ili diskriminacija radnika u pečalbi?
Beograd -- Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo još čeka ocenu ustavnosti.
Kada je pre šest meseci usvojen Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, sindikati su kao glavni prigovor istakli da zakon omogućava poslodavcima da radnike koje šalju van zemlje, drže po ugovoru na određeno bezgranično dugo, iako Zakon o radu propisuje da status na određeno može trajati dve, maksimalno tri godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Iz tog razloga Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u januaru je podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana osam zakona koji po njihovom mišljenju, u odnosu na njihove kolege zemlji, diskriminiše zaposlene na određeno vreme upućene privremeno na rad u inostranstvu .
Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, kaže za Danas da njegov sindikat još uvek nije dobio nikakav odgovor od Ustavnog suda Srbije (USS), dok u USS-u ističu da se trenutno ispituje da li su ispunjenje pretpostavke za vođenje postupka i da od toga zavisi dalji rad u predmetu.
“Najveći problem sa ovim Zakonom jeste član 8, stav dva, koji stavlja zaposlene na određeno vreme a upućene na privremeni rad u inostranstvo, u nepovoljniji položaj u odnosu na radnike koji u istom statusu rade u zemlji. U ovom delu zakona stoji da se vreme provedeno na radu u inostranstvu ne računa u ukupan rok koji zaposleni može da provede u statusu na određeno, a koji po Zakonu o radu (ZOR) može da traje dve, maksimalno tri godine. To faktički znači da poslodavac može radnika da zaposli u zemlji na određeno, onda ga pošalje u inostranstvo da radi, pa ga vrati ovde i tako zaposleni provede šest-sedam godina u statusu na određeno vreme što je suprotno odredbama ZOR-a”, objašnjava Vuković.
U Ministarstvu rada imaju suprotno mišljenje. Po njihovim rečima, pomenuta odredba zakona predstavlja pogodnost i za zaposlenog i za poslodavca. Firmama koje nemaju poslove u zemlji omogućava da posluju na stranim tržištima, a radnicima na određeno vreme "da u zemlji rade 24 meseca, jer im se vreme provedeno na radu u inostranstvo ne bi računalo u zakonsko ograničenje od 24 meseca". Na drugoj strani, Duško Vuković, koji je i učestvovao u Radnoj grupi za izradu ovog zakona, u tome vidi interes sveta kapitala.
“Ukazivali smo na problematičnost člana 8, i dobar deo Radne grupe se slagao sa našim primedbama, ali kada imate pritisak politike, Ministarstva rada, tu nema rasprave i naše zamerke nisu prihvaćene”, kaže Vuković.
Na pitanje lista Danas kako odgovaraju na prigovore SSSS-a na član 8, u Ministarstvu rada su rekli da je pomenuti član formulisan na takav način zato što Zakonom o radu već propisano da ugovori o radu na određeno vreme mogu trajati najviše 24 meseca, a da upućivanje na privremeni rad u inostranstvo nije predviđeno kao izuzetak Zakonom o radu. To po njihovim rečima znači da "zaposleni na određeno vreme upućeni na privremeni rad u inostranstvo bi mogli za određenog poslodavca da rade samo 24 meseca, bilo u zemlji bilo u inostranstvu."
Duško Vuković pak ocenjuje da je ceo zakon pisan "kao beletristika - ne možete na osnovu njih dobiti nikakvu pravnu zaštitu"
Kada je u januaru ove godine počela primena Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, ministar za rad Aleksandar Vulin rekao je da će zakon omogućiti da se po prvi put zna koliko naših radnika radi van zemlje, gde su zaposleni i kako im se može pomoći. Nakon šest meseci primene, u Ministarstvu rada kažu da rano sumirati efekte zakona, ali i dodaju da sada raspolažu sveobuhvatnijim i kvalitetnijim podacima o zaposlenima na privremenom radu u inostranstvu.
“Broj poslodavaca koji obaveštava ministarstvo nadležno za rad i broj upućenih zaposlenih, u prvih šest meseci od primene Zakona, već je premašio broj poslodavaca i broj upućenih zaposlenih iz čitave prethodne godine, u skladu sa tada važećim propisom”, kažu u Ministarstvu.
