Izvor: Politika, 28.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petina budžeta za piće i duvan
U Srbiji nema monopola trgovaca, jer je učešće šest najvećih znatno ispod evropskog proseka
Potrošači u Srbiji godišnje u trgovinama na malo u proseku ostave oko 500 evra. Dve trećine njihovih izdataka su troškovi za hranu, dok za alkoholna pića i cigarete izdvoje čak svaki peti dinar. Još nije u većoj upotrebi interent trgovina, ali se zato sve više koristi bezgotovinsko i kreditno plaćanje, kao snabdevanje u takozvanim "keš end keri" hipermarketima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U istraživanju koje su sproveli Privredna komora Srbije i "Konzit" navodi se i da od ukupnih izdataka za hranu koji iznose 65 odsto, na meso se izdvaja 15 odsto, kafu i čajeve 11, a na hleb 10 i mleko i mlečne proizvode osam procenata.
S porastom realnih zarada kupovne moći dolazi i do promena u ponašanju potrošača, pre svega u navikama određenih kategorija kupaca, poput onih da primat dobijaju gotova i polugotova jela. U trgovinama na malo godišnje se ostvari promet veći od osam miliona evra.
Za sada je izvesno da kupcima ne preti opasnost od monopola u trgovini, jer kako je naglasio dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije čak šest najvećih trgovinskih kuća zauzima samo 22 odsto tržišta. To je znatno manje u poređenju sa evropskim zemljama, a na nivou je država u okruženju.
"Delta maloprodaja" kao najveća trgovinska kuća sada zauzima pet puta manje tržišta nego "Merkator" u Sloveniji, odnosno tri puta manje od "Konzuma" u Hrvatskoj.
Najveći udeo pet najvećih trgovačkih lanaca prisutan je u Sloveniji i Švedskoj od čak 80 odsto, u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ta koncentracija iznosi 70 odsto, dok u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Francuskoj pet trgovinskih lanaca drži 60 odsto tržišta. U Rumuniji, Turskoj, Poljskoj i Srbiji najveći trgovci imaju tek petinu ukupnog tržišta.
"Liderstvo Srbije u regionu treba da se ogleda i u prisustvu srpskih proizvoda, na tim tržištima, što treba da dovede i do ublažavanja ukupnog spoljnotrgovinskog deficita", istakao je Milosavljević.
Uz ocenu da je trgovina postala svetski lider u biznisu, što se ogleda i u prvoj poziciji "Volmarta" koji je sa prometom od 300 milijardi dolara godišnje već četiri godine preotima tu poziciju kompanijama iz telekomunikacija i automobilizma, predsednik PKS je ukazao da srpska trgovina sledi svetske promene i sve više učestvuje u bruto društvenom proizvodu zemlje.
U ovom trenutku Zakon o zaštiti konkurencije, prema njegovom mišljenju, nije najkvalitetnije primenjen, dok Antimonopolska komisija još nije našla svoje mesto i postala "bič božiji tržišta i konkurencije" .
"Svi parametri ukazuju da je tržište u Srbiji nekoncentrisano, sa učešćem nekoliko najvećih lanaca i dalje je ispod evropskog proseka, što otvara perspektivu da privreda Srbije dalje jača trgovinu, a da trgovina još hrabrije izlazi na okolna tržišta gde će plasirati srpske proizvode", rekao je Milosavljević.
Prema oceni dr Jovana Todorovića, direktora "Konzita", dobavljači su generalno zadovoljni sa trgovinskim kućama, ali su istovremeno i u poziciji da moraju da im se dodvoravaju. U ovom trenutku teško je proceniti da li postoji mogućnost da dalji razvoj trgovinskih lanaca dovede do potpunog uništenja dobavljača, kao i na mogućnost da u slučaju "odbrane od trgovaca" dobavljači sami grade mrežu sopstvenih hipermarketa kako bi parirali postojećim trgovinskim sistemima.
D. Knežević
[objavljeno: 28.09.2006.]
