Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Jul.2019, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena prva BANKA SEMENA, stare sorte BESPLATNO dostupne poljoprivrednicima
U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena "Zrno", u mioničkom selu Paštrić.
Njen cilj je aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica. Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu.
Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret "Okvir života" uz finansijsku podršku organizacija "ORCA" iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena. Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.
- Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži", rekla je koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.
Trenutno, kako je navela, "zaviruju u bašte" i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.
Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.
Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati. To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.
- Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine - upozorila je Petrović.
Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani. A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne "infuzije" u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.
Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, "jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam".
Biznis i finansije: Prva banka semena u Srbiji otvorena u mioničkom selu Paštrić https://t.co/SLWQ8sHgM8 pic.twitter.com/ANZaTf93g6
— Beta News Agency (@BetaNewsAgency) July 23, 2019
- Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo - poručila je Petrović. Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave i pridruže inicijativi.
U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Podseća se i da je Svetska banka hrane "Global Seed Vault" u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse "NordGen", prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.
Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za je rekao da je prema proceni FAO, raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.
- Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom - dodao je Asdal i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta. Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da "gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda.
Pogledajte rezultate
Krenuo je da čisti bojler i zanemeo od ŠOKA kada je video šta je sve pronašao u njemu (VIDEO)
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
