Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osposobimo mlade da započnu svoj posao
U Južnoj Srbiji, uz praktičnu obuku ljudi, otvoreno je nekoliko stotina radnih mesta u drvno-prerađivačkoj i industriji proizvodnje nameštaja
Svaka država jeodgovorna za svoj sopstveni razvoj, pa iSrbija. Švajcarska, kao donator, samo podržava svoje partnere u tom naporu. Program zapodršku razvoju privatnog sektora u južnoj Srbiji, koji podržava Švajcarska agencija za razvoj isaradnju (SDC), osmišljen je tako daponudi nezaposlenima praktičnu obuku u privrednim sektorima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Otvoreno je nekoliko stotina radnih mesta u drvno-prerađivačkoj iindustriji proizvodnje nameštaja. Bez aktivnog učešća privatnog sektora ovo ne bi bilo moguće. Sada jeključni korak da se ovaj model primeni i u ostalim delovima Srbije, rekao je zanaš list Manuel Sager, generalni direktorŠvajcarske agencije zarazvoj i saradnju (SDC), govoreći o dosadašnjim iskustvima u saradnji sa našom zemljom.
Kakav je plan SDC-a za Srbiju u narednih pet godina?
SDC zajedno sDržavnim sekretarijatom zaekonomiju (SECO) trenutno sprovodi Strategiju saradnje između Švajcarske i Srbije za period 2014–2017. Prioritetne teme obuhvataju upravu, ekonomski razvoj saposebnim usmerenjem nazapošljavanje mladih, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Kancelarija zarazvoj i saradnju u Beogradu otvorena je 1991. Do 2014. uložila je 200 miliona evra. Strategijom zaperiod od 2014. do 2017. planirano je da uloži još 75 miliona švajcarskih franaka. Godišnji budžet je oko 19 miliona franaka.
U koje ključne oblasti usmeravate aktivnosti?
SDC trenutno savladom radi na pružanju pomoći u unapređenju sistema srednjeg stručnog obrazovanja širom zemlje kroz uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija. Jedna odcentralnih tema jereforma lokalne samouprave. Zajedno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu težimo da promovišemo efektivniju podelu posla između centralnih ilokalnih vlasti, dok saVladom Savezne Republike Nemačke i GIZ-om pomažemo devet opština istočne Srbije u sprovođenju važnih reformi i unapređenju pružanja usluga. I na kraju, ali nenajmanje važno, kroz institucionalnu podršku Stalnoj konferenciji gradova i opština SDC pomaže lokalnim samoupravama uzastupanju njihovih interesa i zabrinutosti pred centralnim vlastima.
Šta, po vama, Srbija treba da uradi kako bi takve donacije učinila efikasnijim i time dovele do unapređenja života njenih građana?
Saradnja između vlade i njenih međunarodnih donatora ima veoma pozitivan karakter. Trebalo bi, međutim, da imamo na umu dafinansiranje iz međunarodne saradnje iznosi manje od jednog procenta BDP-a Srbije. Realni idugotrajni rezultati mogu se postići isključivo ukoliko se sprovedu nagoveštene domaće reforme, a to ne znači ništa drugo do spremnost zanošenje sa svim uobičajenim ekonomskim, političkim idruštvenim izazovima koje takve reforme nose.
S kojim ste se preprekama najčešće susretali u Srbiji?
Tokom ovog trenutnog mandata, generalnog direktora SDC-a, nisam boravio u Srbiji, ali sam u njoj boravio dok sam bio na funkciji izvršnog direktora za Švajcarsku u okviru Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Nadam seda ću imati tu priliku uskoro. Ove godine posetio sam Bosnu iHercegovinu. Za mene je jedno odnajupečatljivijih iskustava satog puta bio sastanak sa nekoliko mladih ljudi. Kao iu ostalim delovima sveta, oni suavanturistički nastrojeni, dinamični inestrpljivi da otpočnu sopstveni život ikarijeru. Ali saprocentom od 60 odsto, nezaposlenost mladih u BiH predstavlja ozbiljan problem. Stopa nezaposlenosti mladih je visoka širom regiona. Vlade uregionu su topitanje prepoznale kao najvažniji prioritet zadelovanje. Upravo zato SDC sarađuje sa vašom vladom na uspostavljanju programa za zapošljavanje mladih u Srbiji pod nazivom „e2e” – odobrazovanja do zapošljavanja (from education to employment).
Da li je u Srbiji lakše realizovati donaciju u poređenju sa susednim zemljama?
Srbija je usvojila ambiciozan plan zabudućnost, budući daje nedavno dobila status kandidata zapristupanje EU početkom 2014. Samim tim, pristupni pregovori imaju snažan uticaj na reformsku agendu Srbije koju imi podržavamo kao jedan od njenih razvojnih partnera.
Imajući na umu da Srbija neće pristupiti EU u narednih nekoliko godina, koje su najurgentnije promene koje bi po vašem mišljenju Srbija trebalo da sprovede?
Kakvi god dasu izgledi zapristupanje EU, države u regionu, uključujući iSrbiju, trebalo bi da nastave sa realizacijom svojih nacionalnih reformskih agendi. To obuhvata sprovođenje reformi javnog sektora i reforme pravosudnog sistema, jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog okruženja i promociju socijalne inkluzije.
Štavamprvopadanapametkadanekokaže „Srbija”?
Zajedničko predsedavanje OEBS-om dve zemlje.
Pre preuzimanja funkcije generalnog direktora SDC-a bili ste švajcarski ambasador u Vašingtonu. Na osnovu diplomatske karijere šta bi mogle biti strateške preporuke za zemlju koja nije članica ni EU, ni NATO, kao što je Srbija?
Nerado dajem takve preporuke drugim državama. Srbija je sebi zadala ambiciozan cilj, a to jeda postane članica EU. Smatram daje najbolji način da u tome i uspe da nastavi sa sprovođenjem neophodnih reformi.
.jpg)
