Izvor: TvojPortal.com, 07.Avg.2011, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasno preti nova ekonomska kriza
Dnevnik.rs Američki zakonodavci postigli su u poslednji čas kompromis koji je predsedniku Baraku Obami omogućio da poveća granicu javnog zaduživanja, ali time se, baš kako se i slutilo, šteta nije mogla sprečiti.
Pad kreditnog rejtinga SAD sa najvišeg, tripl Ej (AAA) na dabl Ej (AA) povlači nešto veće kamate koje će država ubuduće plaćati na svoj javni dug, dok za obične građane to znači veće kamate na hipoteke, lizinge, bankarske kredite, kreditne kartice…Amerika >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << je u pet do 12 izbegla tehnički bankrot, ali građani, zbog višenedeljne teške rovovske borbe u Kongresu, zato nisu sledovanje gorke pilule. Ako Amerikanci možda i nisu bili svesni toga šta donosi bankrot, posledice njegovog izbegavanje – I te kako jesu.
Da stvar bude gora, radna sedmica nakon postizanja dogovora između demokrata i republikanaca bila je najlošija na Vol stritu još od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Investitori su, kako se ocenjuje,, I dalje duboko zabrinuti po pitanju oporavka američke ekonomije, a njihovu zebnju dodatno je uvećala budžetka kriza na Starom kontinentu, pre svega u Italiji. Reakcije berzi u ostatku sveta nisu bile ništa povoljnije.
Pri postizanju kompromisa, staro je to pravilo, uvek jedna strana smatra da je više dala. Uoči finalnog glasanja o zakonu koji bi Obami omogućio da poveća limit javnog duga na obe strane je bilo onih koji su se osećali poraženim, no čini se da su demokrate ipak imale više razloga za nezadovoljstvo. Kao prvo, poreske stope za, uslovno rečeno, bogatije pojedince i porodice nije prošao visoku barikadu koju su postavili republikanci u pregovorima. Porezi nisu smeli biti taknuti ukoliko je cilj bio postići sporazum pre ponoći 2. avusta, do kada je država mogla biti koliko-toliko solventna.
Ipak, trijumfalizam republikanaca nije doživelo svoje scensko finale u nedelju uveče. prilikom glasanja u Predstavničkom domu u kojem gazduju od 2010. Naime, u toku 15-minutnog glasanja u salu je ušla i obavila glasanje Gebrijela Gifords, i tog momenta « breaking nenjs » u svim medijima bio je povratak u javni život Gifordsove, teško ranjene kongresmenke u napadu pomahnitalog Džereda Lija Lafnera, 8. januara ove godine tokom političko skupa u Tuksonu (Arizona). U tom napadu, koji je u optužnici protiv Lafnera okarkterisan kao pokušaj ubistva Gifordsove, ubijeno je šestoro ljudi, trinaestoro je ranjeno, a sama kongresmenka veoma teško, pogođena metkom u glavu : imala je sreće, metak nije oštetio glavne funkcije mozga.
Njeno prvo pojavljivanje na « radnom mestu » nakon sedam meseci izazvalo je ovacije svih prisutnih zakonodavaca i tog trenutka, kako su primetili izveštači iz Kongresa, « republikancima je bio ukraden šou ». Uskovitlane političke strasti splasle su u sekundi kako je Gifordsova, teško se krećući, ušla u salu i uputila se prema svom poslaničkom mestu. Nakon što je glasala u korist predloženog zakona, našla se okružena kolegama, a kamere su zabeležile suze, grljenja i rukovanja. Gotovo da nije bilo kongresmena koji nije hteo da se pozdravi sa « personifikacijom hrabrosti », kako ju je nazvala Nensi Pelosi, bivša predsednica Predstavničkog doma iz redova demokrata u svom duboko emotivnom govoru koji je potpuno zasenio i skor glasanja i tiradu Džona Bejnera, aktuelnog spikera Predstavničkog doma.
Iza « lida » o povratku Gifordove, izveštači su naveli da je predlog zakona u Predstavničkom domu prošao sa 269 glasova «za », dok je 161 zakonodavac glasao protiv. Sutradan je predlog zakona u identičnom obliku usvojen i u Senatu, da bi koji sat kasnije predsednik Obama potpisao ukaz o njegovom proglašenju. Tako se Amerika spasila tehničkog bankrota.
Suprotno Obamininim nastojanjima, javni dug nije automatski povećan za 2,4 hiljade milijardi dolara, sa nivoa od 14,3 hiljade milijardi. Prema postignutom dogovoru, Obama je dug povećao za 400 milijardi, još 500 milijardi biće povećano na jesen, dok će ukupno povećanje javnog duga biće između 2,1 i 2,4 hiljade milijardi. To bi trebalo da zadovolji potrebe SAD za zaduživanjem do 2013. godine, odnosno nakon izbora u novembru iduće godine.
Ono oko čega su se najviše lomila koplja u pregovorima bio je obim ušteda u državnoj potrošnji. Usvojenim zakonom definisano je da povećanje javnog duga bude u dolar ekvivalentno smanjenju javnih rashoda. Tako, ograničava se potrošnja u vojnom budžetu kao i u svim drugim oblastima čiju potrošnju svake godine određuje Kongres (saobraćaj, nauka, energetika…), čime bi u narednih 10 godina trebalo da se uštedi 917 milijardi dolara. Od 12-članog kongresnog komiteta koji bi do kraja novembra trebalo da predloži dalje mere za smanjenje državnog deficita, zavišiće da li će se uštedeti 1,2 ili 1,5 hiljade milijardi dolara. Naime, u slučaju da do kraja decembra Kongres prihvati te mere, ušteda će biti na donjem nivou, dok u slučaju da komitet omane u svom zadatku, koji je definisan novim zakonom, ili pak Kongres te mere ne podrži, za 1,5 hiljada milijardi dolara biće skresani troškovi pođednako u vojnom budžetu i ostalim oblastima koje se finansiraju iz federalnog budžeta - na godišnjem nivou za sve te namene izdvaja se, inače, oko 1,25 hiljada milijardi dolara, što je oko polovina godišnjeg budžeta SAD – ali to rezanje neće pogoditi državne programe od kojih benefit imaju ugrožene kategorije građana.
Budući kongresni komitet trebalo bi da se pozabavi I reformom poreske poliitike, no ako ne uspe u tome Obama je već najavio da će smanjenje deficita obezbediti kroz povećanje poreskih stopa za tzv. imućnije građane i porodice (godišnji prihod iznad 200.000, odnosno 250.000 hiljada dolara). Preciznije govoreći, Obama neće produžiti važenje poreskih olakšica koje je izdejstovao njegov prethodnik, Džordž Buš.
Denis Kolundžija
Izgubljeno 2.500 milijardi dolara!
Koliko je protekla nedelja bila obojena u crno svedoči podatak da je u četvrtak na njujorškoj berzi zabeležen pad indeksa Dau Džouns od 4,3 odsto - najveći od 22. oktobra 2008. godine. U totalu, pad berzanskih indeksa širom svet prouzrokovao je štetu od 2.500 milijardi dolara. Paradoksalno, akcije na američkim berzama, koje su klizile nadole u vreme pregovora oko javnog duga, nastavile su svoj pad i pošto je ta kriza okončana. Dan za danom stizale su loše vesti: u junu su smanjene porudžbine za proizvodnju, proizvodnja u julu gotovo nije ni rasla, Amerikanci su u junu trošili manje, cene nekretnina pale su za dodatnih 4-5 odsto...
Pošto dogovor o povećanju limit javnog duga obavezuje na dalje rezanje budžeta, drugim rečima - biće manje novca u prometu, investitori su na to odreagovali nervoznom rasprodajom akcija, okrenuvši se kupovini dugoročnih, uglavnom 10-godišnjih američkih obveznica. Takođe, mnogi nespremni na rizik odlučili su se za gotovinu: čak i kompanije koje dobro posluju odlučile su se pre za gomilanje keša, nego za investiranje u proizvodnju i otvaranje radnih mesta.
Nove brojke pokazuju da su SAD potcenile dimenzije recesije. Do sada se verovalo, naime, da je krajem 2010. anuliran pad američkog BDP od 4,1 odsto, no novi podaci govore da je pad BDP iznosio čak - 5,1 odsto. Drugim rečima, američka privreda u ovom trenutku lošije stoji nego 2007. godine.
berzaekonomska kriza
