Izvor: Politika, 02.Nov.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Omogućite da se radi, ne čekajte milijarde

Vlast mora da pruži priliku ljudima da potvrde neosporno znanje, sposobnost i kreativnost – poručuje Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji

Do bržeg razvoja, veće zaposlenosti i boljeg standarda najbrže se stiže ako se ljudima olakšava postojeći posao, kaže u razgovoru za naš list Ćel-MortenJonsen, predsednikSavetastranihinvestitorauSrbiji. Ovo udruženje stranih kompanija u našoj zemlji danas će predstaviti svoju devetu „Belu knjigu”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U njoj su, po običaju, ocene bilansa i uslova poslovanja privrede u godini na izmaku, sa preporukama mera Vladi Srbije koje bi ona trebalo da preduzme kako bi se unapredila investiciona i poslovna klima. Gospodin Jonsen, generalni direktor „Telenora” u Srbiji, saopštiće danas stručnoj javnosti i građanima da ekonomske vlasti u 2011. nisu dovoljnopomogle onima koji rade. Što, pored ostalog, znači da vlada nije učinila dovoljno ni da oko 750.000 nezaposlenih brže dođe do posla.

Zato je Savet stranih investitora bio primoran da ponovi neke od preporuka koje su objavljene u prethodnim „Belim knjigama”. Kako su napisali, „iz prostog razloga što te preporuke ili nisu uvažene, ili su uvažene u meri koja nije dovoljna da ozbiljnije promeni stanje u tim oblastima u proteklih nekoliko godina”.

Opasku da, prema proceni ekonomista, rešavanje visoke nezaposlenosti i održivost spoljnog duga zahteva da se do 2020. u razvoj uloži između 80 i 100 milijardi evra, od čega bi strane investicije godišnje trebalo da dostižu oko tri milijarde evra, naš sagovornik prima s rezervom.

– Pogrešno je bazirati sve na ekonomskom modelu koji podrazumeva da se ogroman novac mora sliti u zemlju da bi se obezbedio rast. Takvom tvrdnjom samo se prikriva nedostatak sposobnosti ili volje da se stvore uslovi za zdravo poslovanje, koje podrazumeva da se svaki posao razvija odozdo nagore – tvrdi Jonsen. – Umesto što se očekuje da odnekud stignu neke ogromne pare, treba motivisati ovdašnje ljude da potvrde neospornu sposobnost i kreativnost.

–Iako mu je tek četrdeset treća, Jonsen govori kao iskusan poslovni čovek. Do dolaska u Srbiju 2009. godine bio je na čelu „Telenora” u Rusiji. Za više od 17 godina rada u različitim industrijskim granama, iza njega je nekoliko visokih menadžerskih i direktorskih funkcija, uključujući i članstvo u Savetu direktora kompanije „Vimpelkom” i Izvršnom savetu direktora Udruženja evropskih kompanija u Rusiji.

O 2011. govori kao godini „punoj izazova”, kako za poslovne ljude, tako i za vladu.

– Pad tražnje, proizvodnje i izvoza, kao i rast nezaposlenosti, ne pogađaju samo Srbiju – ukazuje. – Ako gledate van granica Srbije, na delu je neprekidna kriza koja traje od 2008. Ona je možda prešla na druge nivoe, sada je na nivou država, ali iz nje ćemo izaći jači, jer nećemo živeti preko svojih mogućnosti i utvrdićemo prioritete. Jonsen smatra da je Vlada Srbije zaslužila priznanje za to što je u ovoj godini održala makroekonomsku stabilnost.

Tome dodaje i održavanje državnog dugana prihvatljivom nivou. Usvojeno je i mnogo zakona, čime se zemlja približava članstvu u EU, ali izostaje njihova primena.Bilo je i mnogo pokušaja uvođenja tzv. parafiskalnih nameta (za šume, navodnjavanje, itd.) da se nadoknadio novac koji nedostaje u budžetu, ali to nije dobra praksa. Vlada ponekad mora da usklađuje opšte poreze u zavisnosti od fiskalne politike, to je normalna situacija, ali sve ostalo je potpuno suvišno.

Privatni sektor pritiska velika nelikvidnost, jer opštine često bivaju spore pri plaćanju usluga koje kupuju od privatnog sektora i na taj način se stvara gotovinski vakuum. Treba insistirati na redovnom plaćanju dugovanja jer se tako obezbeđuju sredstva u budžetu koja služe, između ostalog, i za isplatu plata.

Pominje nedavno usvojenu Uredbu kojom se rok plaćanja obaveza države ograničava na 60 dana kao potez koji govori da država razmišlja o rešavanju problema nelikvidnosti kojadelom dolazi i od strane države, ali ostaje da se vidi kakav će efekat imati primena Uredbe u praksi. Što se više pojednostave uslovi poslovanja, brže će pristizati novac od investicija, obezbeđujući nove poslove, i sveopšti rast i razvoj. Zato je pre svega značajno oštro i snažno se suprotstaviti suvišnoj birokratiji.

Podsećamo ga na prošlogodišnje obraćanje premijeru i nadležnim ministrima kada je rekao da je Savetzadovoljansaradnjomsa vladom, alida strani investitori nisuzadovoljnidosadašnjimsprovođenjem „giljotinepropisa”. „Žalićemo se svedoktopitanjenebuderešeno”, rekao je tada Jonsen.

– Nismo zadovoljni postignutim i verovatno nikada i nećemo biti zadovoljni. Ulazimo u predizbornu kampanju, a na vladi i opoziciji je zadatak da detaljno preispitaju svoj pristup koji treba da dovede do pojednostavljivanja uslova poslovanja i znatnijeg poboljšanja poslovne klime. Oni ljudiu vladi i ministarstvima čija je odgovornost da obezbede napredaku odnosu na razvoj poslovne klime, treba da snose posledice za bilo koja neispunjena obećanja i budu pozvani na odgovornost. Kad prođe neposredna kriza, o ukidanju nepotrebnih propisa ne možemo samo da pričamo. Potrebno je jako liderstvo, što naravno nije lako postići u vremenima krize, ali je taj čvrst pristup neophodan.

Sveobuhvatna reforma propisa (SRP ili „giljotina”) nije dovršena i u poslednje vremeje opao intenzitet reforme, upozorili su strani investitori nadležne u ovogodišnjoj „Beloj knjizi”. Predočili su i posledice: najnoviji Svetski izveštaj o konkurentnosti pokazuje da Srbija i dalje drži 95. mesto na svetu od 142 posmatrane zemlje, što je poboljšanje za samo jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu. U nekim vrlo značajnim kategorijama Srbija stoji čak i znatno gore.

– Taj podatak veoma uznemirava. Zemlje se porede međusobno i od 183 rangiranezemlje, najmanje stotinu napreduje zato što uporno rade na poboljšavaju uslova poslovanja i prestižu Srbiju na ovoj listi. To ne znači da Srbija nije napredovala i ima mnogo ljudi u vladi koji se trude da dođe do poboljšanja ranga, ali ne treba zaboraviti da se zemlje međusobno takmiče i ovaj podatak znači da Srbija mora da radi mnogo više da bi napredovala – poručuje Ćel-MortenJonsen.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 03.11.2011.

Nastavak na Politika...