Izvor: Politika, 03.Mar.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezna rezerva biće prepolovljena tek dogodine
Da bi se banke podstakle da kreditiraju povećanje proizvodnje i izvoza, NBS obara obaveznu rezervu sa 45 na 25 odsto. – Bankari upozoravaju da ta mera neće dati efekte ove godine jer stupa na snagu tek 1. januara iduće godine
Od 1. januara iduće godine obavezna rezerva banaka koju će morati da odvoje kod Narodne banke Srbije biće 25 odsto, umesto dosadašnjih 45 odsto. To važi za sve devizne depozite privrede i građana, dinarske depozite sa deviznom klauzulom i kreditne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << linije koje banke povlače iz inostranstva. Tako piše u predlogu izmena Odluke o obaveznoj rezervi kojim treba da se postepeno relaksira monetarna politika i banke podstaknu da više novca usmere u kredite privredi za oživljavanje proizvodnje i izvoza. Tu novu meru monetarne politike već su javnosti najavili predsednik države Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a „Politika” je došla u posed nacrta te odluke čije detalje ekskluzivno objavljuje.
Prema tom predlogu, koji je nedavno NBS predstavila poslovnim bankama, bila bi ukinuta stopa obavezne rezerve na zajmove koje banke u Srbiji dobijaju od svojih matica iz inostranstva za jačanje kapitala (tzv. subordinisani krediti). NBS predlaže da se istovremeno ukinu beneficije kod obračuna obavezne rezerve (to su zapravo sada izuzeci ili umanjenja iz osnovice) po tri osnove: kod odobrenih stambenih kredita koje je osigurala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kod subvencionisanih kredita za likvidnost i kod subvencionisanih potrošačkih kredita.
Narodna banka Srbije, međutim, traži od poslovnih banaka da do 1. januara iduće godine moraju da održavaju obaveznu rezervu na nivou od 18. marta ove godine. Od banaka se još traži da rade paralelni obračun po novom sistemu iz dva razloga. Ukoliko se utvrdi da je nivo obavezne rezerve po novom sistemu obračuna (na dan 18. mart 2010) viši u odnosu na izdvojeni iznos, banke moraju da povećaju nivo izdvojene obavezne rezerve. I obrnuto, u slučaju da se utvrdi da po novom obračunu banke imaju „višak” izdvojene obavezne rezerve, neće moći da koriste te devize pre 1. januara 2011. godine (tada će NBS sukcesivno u tri meseca „vršiti otpust” obavezne rezerve). I kod ove mere predviđen je izuzetak prevremenog otpuštanja obavezne rezerve – on će biti moguć samo ako određena poslovna banka ima neto rast subvencionisanih kredita.
Iako joj je namera da omogući bankama više „daha” u finansiranju privrede, ova mera nije naišla na „topao doček” kod bankara koji je smatraju previše rigidnom, zameraju da je na „dugom štapu” i ocenjuju da neće dovesti do brzih pozitivnih efekata.
Bankari tvrde da bi efekti ovako predložene mere mogli da se očekuju tek u prvom kvartalu iduće godine, upozoravaju da su pare privredi potrebne odmah ove godine da bi oživela proizvodnju i tako ublažila posledice krize i predlažu da odmah počne primena mere smanjivanja obavezne rezerve.
Sledeća primedba bankara odnosi se na uvođenje obavezne rezerve na sredstva koja bankama stižu od matičnih kuća iz inostranstva posle 1. marta ove godine. Od izbijanja krize do danas u Srbiju je po tom osnovu ušlo 1,6 milijardi evra i ako na budući priliv ovih kredita bude primenjivana obavezna rezerva (uz projektovano povećanje euribora) banke ne bi imale mnogo prostora za pojeftinjenje kredita (odnosno smanjivanje kamata). Zato bankari predlažu da se rok sa 1. marta pomeri na 31. decembar 2010. godine, posle koga će banke biti obavezne da izdvajaju obaveznu rezervu na inokredite. „Na taj način obezbedila bi se dugoročnija stabilnost kamata, što je posebno važno jer će oporavak privrede duže trajati, a podrška banaka u tom periodu biće od ključne važnosti”, ističu bankari.
Izmene uredbe o obaveznoj rezervi predviđaju da se ona ukine za kredite uzete kod međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, KfW) uz garanciju države Srbije. Bankari smatraju da taj princip treba da važi i za poslovne banke koje su direktno zaključile kreditne linije sa istim kreditorima. Argumentacija banaka je da su, generalno posmatrano, krediti međunarodnih finansijskih institucija (ko god ih uzeo, država ili poslovne banke) namenjeni uglavnom za finansiranje infrastrukture, socijalno ugroženih kategorija stanovništva i povećanju zaposlenosti i zato bi morali da imaju isti tretman pri izdvajanju, odnosno neizdvajanju, obavezne rezerve.
Miša Brkić
[objavljeno: 04/03/2010]
