Izvor: B92, 04.Mar.2010, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obavezna rezerva 25% tek 2011.

Beograd -- Od 1. januara iduće godine obavezna rezerva banaka koju će morati da odvoje kod Narodne banke Srbije biće 25 odsto, umesto dosadašnjih 45 odsto.

To važi za sve devizne depozite privrede i građana, dinarske depozite sa deviznom klauzulom i kreditne linije koje banke povlače iz inostranstva. Tako piše u predlogu izmena Odluke o obaveznoj rezervi kojim treba da se postepeno relaksira monetarna politika i banke podstaknu da više novca usmere u kredite privredi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za oživljavanje proizvodnje i izvoza.

Prema predlogu koji su javnosti najavili predsednik države Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a koji je nedavno NBS predstavila poslovnim bankama, bila bi ukinuta stopa obavezne rezerve na zajmove koje banke u Srbiji dobijaju od svojih matica iz inostranstva za jačanje kapitala (tzv. subordinisani krediti).

NBS predlaže da se istovremeno ukinu beneficije kod obračuna obavezne rezerve (to su zapravo sada izuzeci ili umanjenja iz osnovice) po tri osnove: kod odobrenih stambenih kredita koje je osigurala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kod subvencionisanih kredita za likvidnost i kod subvencionisanih potrošačkih kredita.

Narodna banka Srbije, međutim, traži od poslovnih banaka da do 1. januara iduće godine moraju da održavaju obaveznu rezervu na nivou od 18. marta ove godine.

Od banaka se još traži da rade paralelni obračun po novom sistemu iz dva razloga. Ukoliko se utvrdi da je nivo obavezne rezerve po novom sistemu obračuna (na dan 18. mart 2010) viši u odnosu na izdvojeni iznos, banke moraju da povećaju nivo izdvojene obavezne rezerve i obrnuto.

I kod ove mere predviđen je izuzetak prevremenog otpuštanja obavezne rezerve – on će biti moguć samo ako određena poslovna banka ima neto rast subvencionisanih kredita.

Bankari: Smanjenje obavezne rezerve je mera na "dugom štapu"

Izmene uredbe o obaveznoj rezervi predviđaju da se ona ukine za kredite uzete kod međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, KfW) uz garanciju države Srbije. Bankari smatraju da taj princip treba da važi i za poslovne banke koje su direktno zaključile kreditne linije sa istim kreditorima. Argumentacija banaka je da su, generalno posmatrano, krediti međunarodnih finansijskih institucija (ko god ih uzeo, država ili poslovne banke) namenjeni uglavnom za finansiranje infrastrukture, socijalno ugroženih kategorija stanovništva i povećanju zaposlenosti i zato bi morali da imaju isti tretman pri izdvajanju, odnosno neizdvajanju, obavezne rezerve.

Iako joj je namera da omogući bankama više „daha” u finansiranju privrede, ova mera nije naišla na „topao doček” kod bankara koji je smatraju previše rigidnom, zameraju da je na „dugom štapu” i ocenjuju da neće dovesti do brzih pozitivnih efekata.

Bankari tvrde da bi efekti ovako predložene mere mogli da se očekuju tek u prvom kvartalu iduće godine, upozoravaju da su pare privredi potrebne odmah ove godine da bi oživela proizvodnju i tako ublažila posledice krize i predlažu da odmah počne primena mere smanjivanja obavezne rezerve.

Sledeća primedba bankara odnosi se na uvođenje obavezne rezerve na sredstva koja bankama stižu od matičnih kuća iz inostranstva posle 1. marta ove godine. Od izbijanja krize do danas u Srbiju je po tom osnovu ušlo 1,6 milijardi evra i ako na budući priliv ovih kredita bude primenjivana obavezna rezerva (uz projektovano povećanje euribora) banke ne bi imale mnogo prostora za pojeftinjenje kredita (odnosno smanjivanje kamata).

Zato bankari predlažu da se rok sa 1. marta pomeri na 31. decembar 2010. godine, posle koga će banke biti obavezne da izdvajaju obaveznu rezervu na inokredite.

Nastavak na B92...

Krediti.rs: Obavezna rezerva biće prepolovljena tek dogodine